Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пре­гле­дај се и учи­ни до­бро за се­бе

Пре­гле­дај се и учи­ни до­бро за се­бе
Фо­то „Хе­мо­фарм”

Март ме­сец на на­шим про­сто­ри­ма углав­ном про­ла­зи у зна­ку цве­ћа, бом­бо­ње­ра и раз­ли­чи­тих по­кло­на. Али, по­сто­ји не­што што би сва­ка же­на, у сва­ко до­ба го­ди­не, тре­ба­ло да „по­кло­ни” се­би, а то је пре­вен­тив­ни пре­глед. Ипак, сва­ко­днев­не оба­ве­зе са ко­ји­ма се ве­ћи­на же­на су­сре­ће че­сто чи­не да за­бо­ра­ве на оно основ­но, а то је да во­де ра­чу­на о свом здра­вљу. И за­то овог мар­та „Хе­мо­фарм” до­но­си са­ве­те ги­не­ко­ло­га, ен­до­кри­но­ло­га и док­то­ра оп­ште прак­се за бо­ље здра­вље же­не.

„По­се­та ги­не­ко­ло­гу, нај­ма­ње јед­ном у то­ку го­ди­не, спре­ча­ва раз­вој ги­не­ко­ло­шких бо­ле­сти, а са­мим тим чу­ва и ре­про­дук­тив­но здра­вље же­на.

По пра­ви­лу, јед­ном го­ди­шње би сва­ка же­на тре­ба­ло да ура­ди ул­тра­звуч­ни пре­глед ма­ле кар­ли­це и ПА­ПА на­лаз, а уко­ли­ко су прет­ход­ни на­ве­де­ни на­ла­зи по­ка­зи­ва­ли аб­нор­мал­но­сти или би­ли гра­нич­ни у сми­слу по­чет­ка не­ког про­це­са, он­да и че­шће, од­но­сно два-три пу­та го­ди­шње”, ка­же др Мир­ја­на Осто­јић, спе­ци­ја­ли­ста ги­не­ко­ло­ги­је и аку­шер­ства.

Штит­на жле­зда не по­ма­же са­мо ор­га­ни­зму да оста­не у рав­но­те­жи и ба­лан­су не­го га упо­зо­ра­ва ка­да је по­треб­но да успо­ри и да се опу­сти. За­то је по­треб­но ре­дов­но ра­ди­ти ла­бо­ра­то­риј­ске ана­ли­зе са ак­цен­том на хор­мо­не штит­не жле­зде.

„Кон­тро­ли­ши­те штит­ну жле­зду, ура­ди­те ана­ли­зу хор­мо­на ко­је ће пре­гле­да­ти док­тор спе­ци­ја­ли­ста и ура­ди­ти ул­тра­звук.

Ре­дов­не кон­тро­ле су ве­о­ма ва­жне, јер је ра­на ди­јаг­но­за кључ­на за ба­ланс и опо­ра­вак. Ако штит­на жле­зда ду­жи вре­мен­ски рок не ра­ди пра­вил­но, би­ће је те­же ле­чи­ти, и за­то ре­а­гуј­те на сва­ки сиг­нал ко­ји вам ша­ље. Ве­о­ма је ва­жно схва­ти­ти вла­сти­ту од­го­вор­ност за здра­вље и да мо­же­те ути­ца­ти на ње­га. Про­во­ди­те вре­ме са љу­ди­ма ко­ји по­зи­тив­но ути­чу на вас, је­ди­те ра­зно­вр­сно и урав­но­те­же­но, јер те­ло пам­ти. У сва­ко­днев­ну ру­ти­ну увр­сти­те не­ку фи­зич­ку ак­тив­ност и спа­вај­те ба­рем се­дам са­ти”, ис­ти­че др Со­ња За­рач Бо­бић, спе­ци­ја­ли­ста ну­кле­ар­не ме­ди­ци­не.

Пре­ма пре­по­ру­ци Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је си­сте­мат­ски пре­гле­ди би тре­ба­ло да се спро­во­де ре­дов­но, јед­ном го­ди­шње. Упра­во ова вр­ста ком­плет­них пре­гле­да омо­гу­ћа­ва увид у ста­ње ор­га­ни­зма, а њи­хо­ва ва­жност због пра­во­вре­ме­ног от­кри­ва­ња здрав­стве­них те­го­ба или бо­ле­сти је огром­на.

„Си­сте­мат­ски пре­глед об­у­хва­та ви­ше раз­ли­чи­тих спе­ци­ја­ли­стич­ких пре­гле­да и ла­бо­ра­то­риј­ске ана­ли­зе кр­ви и ури­на ко­ји по­ка­зу­ју да ли по­сто­је од­ре­ђе­ни про­бле­ми у ор­га­ни­зму или ри­зи­ци за на­ста­нак бо­ле­сти. Мно­га обо­ље­ња раз­ви­ја­ју се то­ком вре­ме­на, не по­ка­зу­ју­ћи са­свим ја­сне симп­то­ме на по­чет­ку бо­ле­сти, ме­ђу­тим, пр­ве про­ме­не би мо­гле би­ти уоче­не упра­во при­ли­ком си­сте­мат­ског пре­гле­да. Зна­чај­но је да се ре­дов­ним оба­вља­њем овог ти­па пре­вен­тив­них пре­гле­да до­би­ја при­ли­ка и за пра­во­вре­ме­но ле­че­ње, укљу­чу­ју­ћи и ма­лиг­не бо­ле­сти.

Са­вре­ме­на ди­јаг­но­сти­ка и те­ра­пи­ја пру­жа мно­го при­ли­ка, али се нај­че­шће тек ра­ним от­кри­ва­њем и ле­че­њем по­стиг­ну из­ле­че­ња као же­ље­ни ре­зул­тат свих на­ших на­сто­ја­ња у очу­ва­њу здра­вља и ква­ли­те­та жи­во­та”, ка­же Су­за­на Са­вић, ле­кар оп­ште прак­се из „Хе­мо­фар­ма”.

Да­ме из „Хе­мо­фар­ма” у Ср­би­ји и БиХ по­ру­чу­ју да не мо­ра­те ни­шта, али увек имај­те на уму шта је нај­бо­ље за вас. За­ка­жи­те си­сте­мат­ски пре­глед, ра­ди­те са­мо­пре­глед дој­ки што че­шће, ма­мо­гра­фи­ју сва­ке две го­ди­не на­кон на­вр­ше­них 40 го­ди­на жи­во­та, а ул­тра­звук дој­ки ба­рем је­дан­пут го­ди­шње. Кон­тро­ли­ши­те хор­мо­не штит­не жле­зде и по­се­ти­те ги­не­ко­ло­га јед­ном у то­ку го­ди­не. Ослу­шкуј­те сво­је те­ло и па­зи­те на се­бе. Пре­гле­дај се!

Промо текст

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.