Реформа Суда БиХ као кочница евроинтеграција
Од нашег сталног дописника
Бањалука – Уколико Босна и Херцеговина има намеру да 21. марта започне преговоре с ЕУ можда ће бити неопходно да Парламентарна скупштина БиХ усвоји и закон о Суду БиХ. У позадини реформе која асоцира на решавање једног наизглед бирократског питања, лежи ипак дубља политичка позадина.
Наиме, рад Суда и Тужилаштва БиХ неретко је повод за политичке кризе и препуцавања на етничкој основи. Српски званичници рад тих двеју институција, а посебно њихов однос према ратним дешавањима, често квалификују као пристрастан. Доводи се у питање и њихова уставност, тезама да је реч о институцијама које су пре двадесетак година наметнуте одлуком високог представника и не постоје у Уставу БиХ.
Сем спорења око седишта апелационог одељења, из Бањалуке се захтева да се законски уреде ингеренције Суда БиХ. Предлаже се да се том суду дозволи да суди само по законима Парламентарне скупштине БиХ и да се тако спречи могућност да изузима предмете из правосуђа у ентитетима, проглашавајући се супериорним у односу на основне, окружне и врховне судове у Српској и ФБиХ. С друге стране, ни уступак Српске не би био занемарљив. Прихватањем тог законског решења Српска би додатно легитимисала правосудну институцију којој деценијама оспорава уставност. Као и у случају два недавно усвојена „европска” закона – о државној служби и сукобу интереса – партнери на нивоу БиХ не износе превише детаља о решењима у вези са законом о Суду БиХ, вероватно како не би упали у замку политизације тог питања и њихове блокаде, што би направило проблеме у очекиваном наставку евроинтеграција.
Ипак, председавајућа Савета министара Борјана Кришто (ХДЗ БиХ) послала је европском комесару за проширење Оливеру Вархељију писмо у којем је најавила да ће се на данашњој седници Савета министара наћи закон о суду БиХ. Њен заменик Сташа Кошарац одговара да нема основа да се закон разматра док не буде усаглашен. „Не желимо правосуђе у раљама међународних центара моћи”, рекао је Кошарац и навео да је предуслов за то да апелационо одељење буде „што даље од Сарајева и утицаја странаца”.
Председник РС Милорад Додик опоменуо је Борјану Кришто да не би требало да ризикује односе у оквиру партнерства на нивоу БиХ. Каже да је она „склона да уноси неку врсту хитности тамо где за тим нема потребе”. „Рекли су да је довољно да се усвоје закони о сукобу интереса и државној служби. Међутим, можемо да усвојимо и закон о судовима, али седиште апелационог одељења мора да буде у Бањалуци и Суд БиХ не може да суди по законима РС и не може да изузима предмете из Српске. Такав закон ћемо прихватити”, истакао је Додик.
Појаснио је да закон о суду није усаглашен и истакао да ће бити усвојен тек кад се у њему нађу решења с којима је сагласна српска страна. „Неко покушава да искористи европску причу и да на мала врата уведе неке нове надлежности апелационог суда. То се неће десити. На нивоу БиХ поштоваће се закон и Суд БиХ ће примењивати само оне законе које је усвојила Парламентарна скупштина БиХ у складу с Уставом”, каже Додик.
По мишљењу министра безбедности БиХ Ненада Нешића, потез Борјане Кришто је „политички неодговоран”. Он појашњава да закон не може проћи без подршке српских министара у Савету министара. Заменик председавајућег Уставноправне комисије у Представничком дому БиХ Милан Петковић подсећа да представници Српске траже да седиште апелационог одељења буде у Бањалуци, док су Бошњаци тражили Сарајево, а касније Источно Сарајево. „Можда ће бити предлог да то буде Добој”, каже он. Бањалучки медији сазнају да бошњачке партије настоје да прошире делокруг надлежности Суда БиХ изван оквира које доноси Парламентарна скупштина БиХ.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


