Reforma Suda BiH kao kočnica evrointegracija
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Ukoliko Bosna i Hercegovina ima nameru da 21. marta započne pregovore s EU možda će biti neophodno da Parlamentarna skupština BiH usvoji i zakon o Sudu BiH. U pozadini reforme koja asocira na rešavanje jednog naizgled birokratskog pitanja, leži ipak dublja politička pozadina.
Naime, rad Suda i Tužilaštva BiH neretko je povod za političke krize i prepucavanja na etničkoj osnovi. Srpski zvaničnici rad tih dveju institucija, a posebno njihov odnos prema ratnim dešavanjima, često kvalifikuju kao pristrastan. Dovodi se u pitanje i njihova ustavnost, tezama da je reč o institucijama koje su pre dvadesetak godina nametnute odlukom visokog predstavnika i ne postoje u Ustavu BiH.
Sem sporenja oko sedišta apelacionog odeljenja, iz Banjaluke se zahteva da se zakonski urede ingerencije Suda BiH. Predlaže se da se tom sudu dozvoli da sudi samo po zakonima Parlamentarne skupštine BiH i da se tako spreči mogućnost da izuzima predmete iz pravosuđa u entitetima, proglašavajući se superiornim u odnosu na osnovne, okružne i vrhovne sudove u Srpskoj i FBiH. S druge strane, ni ustupak Srpske ne bi bio zanemarljiv. Prihvatanjem tog zakonskog rešenja Srpska bi dodatno legitimisala pravosudnu instituciju kojoj decenijama osporava ustavnost. Kao i u slučaju dva nedavno usvojena „evropska” zakona – o državnoj službi i sukobu interesa – partneri na nivou BiH ne iznose previše detalja o rešenjima u vezi sa zakonom o Sudu BiH, verovatno kako ne bi upali u zamku politizacije tog pitanja i njihove blokade, što bi napravilo probleme u očekivanom nastavku evrointegracija.
Ipak, predsedavajuća Saveta ministara Borjana Krišto (HDZ BiH) poslala je evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju pismo u kojem je najavila da će se na današnjoj sednici Saveta ministara naći zakon o sudu BiH. Njen zamenik Staša Košarac odgovara da nema osnova da se zakon razmatra dok ne bude usaglašen. „Ne želimo pravosuđe u raljama međunarodnih centara moći”, rekao je Košarac i naveo da je preduslov za to da apelaciono odeljenje bude „što dalje od Sarajeva i uticaja stranaca”.
Predsednik RS Milorad Dodik opomenuo je Borjanu Krišto da ne bi trebalo da rizikuje odnose u okviru partnerstva na nivou BiH. Kaže da je ona „sklona da unosi neku vrstu hitnosti tamo gde za tim nema potrebe”. „Rekli su da je dovoljno da se usvoje zakoni o sukobu interesa i državnoj službi. Međutim, možemo da usvojimo i zakon o sudovima, ali sedište apelacionog odeljenja mora da bude u Banjaluci i Sud BiH ne može da sudi po zakonima RS i ne može da izuzima predmete iz Srpske. Takav zakon ćemo prihvatiti”, istakao je Dodik.
Pojasnio je da zakon o sudu nije usaglašen i istakao da će biti usvojen tek kad se u njemu nađu rešenja s kojima je saglasna srpska strana. „Neko pokušava da iskoristi evropsku priču i da na mala vrata uvede neke nove nadležnosti apelacionog suda. To se neće desiti. Na nivou BiH poštovaće se zakon i Sud BiH će primenjivati samo one zakone koje je usvojila Parlamentarna skupština BiH u skladu s Ustavom”, kaže Dodik.
Po mišljenju ministra bezbednosti BiH Nenada Nešića, potez Borjane Krišto je „politički neodgovoran”. On pojašnjava da zakon ne može proći bez podrške srpskih ministara u Savetu ministara. Zamenik predsedavajućeg Ustavnopravne komisije u Predstavničkom domu BiH Milan Petković podseća da predstavnici Srpske traže da sedište apelacionog odeljenja bude u Banjaluci, dok su Bošnjaci tražili Sarajevo, a kasnije Istočno Sarajevo. „Možda će biti predlog da to bude Doboj”, kaže on. Banjalučki mediji saznaju da bošnjačke partije nastoje da prošire delokrug nadležnosti Suda BiH izvan okvira koje donosi Parlamentarna skupština BiH.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
