ОПЕК губи контролу

Како се осећа произвођач робе која је летос коштала 147,29 долара по јединици мере, када исти производ данас за 66 „американаца” слабо ко купује?

У тој ванредно непријатној ситуацији налази се данас ОПЕК: удружење 13 водећих светских извозника нафте, које је још летос најављивало да ће барел црног злата до Нове године „вероватно” достићи цену од 200 америчких долара. Прва велика нововековна грешка ОПЕК-а у процени светског тржишта нагнала је картел да помери унапред датум ванредног окупљања, раније заказан за 18. новембар. Уместо средином следећег месеца, клуб који је летос најавио како ће у 2008. години од извоза око 32 милиона барела нафте зарадити баснословних 1.300 милијарди долара журно се састаје данас у централи у Бечу.

Поента ванредног самита јесте чињеница да ОПЕК не зна тачно шта све треба да предузме да би, у јеку највеће глобалне финансијске кризе од 1945. године, зауставио историјски пад цене свог главног девизног адута. ОПЕК је у паници, процењује амерички магазин „Форбс”. Наиме, данашња цена барела лаке америчке нафте са децембарским датумом испоруке не покрива трошкове производње који износе 75 долара!

(/slika2)У недостатку свежих идеја, чланице ОПЕК-а су се у припреми данашњег самита лако договориле да муштеријама треба заврнути славину. Детаљи интерне лицитације ОПЕК-а, око тога да ли свету треба обуставити извоз милион, два милиона или 2,5 милиона барела дневно, потом су пуштени у јавност. Реакција водећих купаца нафте који су до јуче стрепели од сваког мига из кулоара ОПЕК-а горко је разочарала до јуче неприкосновени петрокартел. Наиме, тек након објаве иранског министра енергетике Голамхосеина Нозарија да ће Техеран ОПЕК-у предложити обуставу извоза 2,5 милиона барела нафте (колико иначе дневно производи Кувајт), цена барела нафте је јуче незнатно скочила на 68,5 америчких долара.

Много пута раније успешно опробана претња ОПЕК-а завртањем својих петрославина ових дана не успева знатније да застраши берзе: свет се од септембарског колапса америчке банке Браћа Лиман драматично променио. Питање је колико су у ОПЕК-у спремни да се суоче са новом реалношћу.

Председник ОПЕК-а Шакиб Келил – аутор летошње процене да ће нафта јесенас коштати 150–170 долара за барел – признао је ових дана да је за картел од пресудне важности да произвођачи задрже „контролу” над светским тржиштем црног злата. Уочи данашњег бечког самита, Шакиб Келил је позвао Русију, Норвешку и Мексико – велике извознике нафте изван састава ОПЕК-а – да и они смање извоз нафте. Разаслати емисари ОПЕК-а из Москве и Осла вратили су се – тек делимично обављеног посла.

Руски председник Дмитриј Медведев љубазно је испратио генералног секретара ОПЕК-а Абдалаха ел Бадрија речима да је Москва заинтересована за јачање сарадње са ОПЕК-ом као и за одржавање стабилне, предвидиве цене нафте на светском тржишту. Руски председник није изустио ниједну реч поводом предлога да Москва солидарно са ОПЕК-ом ускоро заврне петрославину. Норвешки министар иностраних послова Јонас Гар Стере отворено је истакао алжирском колеги Мураду Меделчију да Осло нема намеру да смањује извоз. „Норвешка ће самостално правити процене стања на тржишту нафте, на независној основи. Наравно, Норвешка ће обавити консултације са другима, али неће сама доносити такве одлуке”, прецизирао је министар иностраних послова једине европске земље са знатним извозом нафте на светском тржишту (око 2,6 милиона барела дневно).

Без прижељкиване сарадње Русије и Норвешке, каква је тежина предстојеће борбе ОПЕК-а са посртањем цене нафте на светском тржишту? У атмосфери срушених финансијских очекивања, ОПЕК је далеко од монолитне организације. Унутар Картела постоји велика неслога око тога колико треба заврнути славину – док се најутицајнији члан, Саудијска Арабија, не изјашњава, дотле Иран и Венецуела заговарају драстичне резове.

„ОПЕК-у прети раскол”, слути агенција Блумберг уочи данашњег самита.

Злогласне процене утемељене су на чињеници да пребогата Саудијска Арабија и већина осталих чланица ОПЕК-а имају врло различите буџетске потребе. Водећи светски извозник нафте, Саудијска Арабија може да одржи већину буџетских издатака у догледној будућности чак и у случају да цена барела падне на око 30 америчких долара. На другом крају дијапазона ОПЕК-а, Венецуели би одговарало да барел кошта 120 америчких долара, Иран би подмирила цена од 90 долара, док Уједињеним Арапским Емиратима развојне планове не би помрсила ни цена од 40 долара.

Да ли ће ОПЕК данас постићи договор око смањивања испорука нафте, у тренутку када већина водећих купаца располаже огромним резервама раније набављеног црног злата? Хоће ли све чланице ОПЕК-а поштовати договор или ће опет изаћи у сусрет интересима водећих западних муштерија и пословних партнера и одржати издашне извозне квоте? Најаву ОПЕК-а да ће заврнути петрославине, британски премијер Гордон Браун недавно је оценио као „скандалозну”. Да ли најава Русије о пореским олакшицама за нова нафтна истраживања у источном Сибиру и на Арктику и пословни планови Норвешке на богатом нафтном пољу Визунд указују на ново прегруписавање међу водећим светским извозницима нафте?

Покушај ОПЕК-а да се бави „само својом темом” – без великог освртања о талас национализација у Латинској Америци, успоравања привредног раста Кине, урушавања западног финансијског тржишта, нових нафтних планова Русије... могао би бити судбоносан за будући профил картела.