Око 40 одсто испитаника изјавило је да су били ухођени

Најновији извештај компаније Касперскy стејт оф Сталкервер 2023, открива да је око 31.000 мобилних корисника широм света било изложено сталкервери - софтверу за тајни надзор, који су насилници користили како би надгледали жртве. Такође, према подацима анкете, 40 одсто испитаника изјавило је да су доживели неку врсту ухођења или на то сумњају.

Сталкервери најчешће изгледају као легитимне апликације за заштиту од крађе података или родитељске контроле над паметним телефонима, таблетима и рачунарима, али су у ствари потпуно супротне. Када се инсталирају – најчешће без пристанка и обавештења особе која је праћена –  сталкервери омогућавају злонамерним актерима да надгледају активности жртава. Могућности сталкервери варирају у зависности од апликације.

Годишњи извештај компаније Касперскy о сталкерверима има за циљ да пружи боље разумевање последица све већег броја жртава дигиталног ухођења. У претходној години откривено је 31.031 корисника широм света који су били погођени сталкервером, што је повећање од скоро шест одсто у односу на 2022. годину (5,8 одсто), када је забележено 29.312 жртава. Бројке показују да тренд пада из 2021. године ипак није опстао, те да је дигитално ухођење и даље глобални проблем.

Према истим подацима током 2023. године, највећи број забележених жртава дигиталног ухођења били су корисници из Русије (9.890), затим Бразила (4.186) и Индије (2.492). Иран се налази на четвртом месту, док је Турска на петом.

У поређењу са 2021. годином, статистика 10 најпогођенијих земаља се није много променила, али је забележен позитиван пад у Немачкој, која је са седмог пала на десето место, а Саудијска Арабија више није у првих десет земаља.

Међу испитаницима, 23 одсто њих је открило да су наишли на неки облик он-лајн ухођења од особе са којом су се недавно забављали, док је 40 одсто анкетираних пријавило ухођење или сумња да је ухођено.

С друге стране, 12 одсто испитаника признаје да је инсталирало или подешавало параметре на телефону свог партнера, док је 9 одсто признало да врши притисак на свог партнера да инсталира апликације за праћење. Овакво понашање не одобрава већина, чак 54 одсто. Чак и да се оба партнера сложе да користе ове апликације, 45 одсто испитаника и даље не одобрава, истичући значај права на приватност. Насупрот томе, 27 одсто подржава пуну транспарентност у односима, као и да је консензуално праћење прикладно, док 12 одсто сматра да је прихватљиво само када се постигне заједнички договор.

„Ови резултати наглашавају изазове са којима се суочавају појединци када бирају између приватности и заштите личних података. Добро је бити на опрезу, посебно у вези са осетљивим подацима као што су лозинке безбедносних уређаја. Неспремност да се деле такве информације је у складу са принципима сајбер безбедности. Спремност да се приватни подаци деле (било да су шифре или фотографије) означава културолошку промену, иако би појединци требало да препознају потенцијалне ризике, чак и у, наизглед безазленом, дељењу информација. Ови увиди наглашавају колико је важна отворена комуникација у односима, успостављања јасних граница и промовисање дигиталне писмености. За професионалце у области безбедности, то појачава потребу за континуираном едукацијом о најбољим праксама сајбер безбедности и оснаживањем појединаца да доносе информисане одлуке да ли да деле личне информације”, рекао је Дејвид Ем, стручњак за безбедност и приватност података из компаније Касперскy.

У већини земаља, употреба сталкервера тренутно није забрањена, али инсталирање таквих апликација на паметни телефон другог појединца без њиховог пристанка је незаконито и кажњиво. Међутим, починилац ће бити тај који ће бити одговоран, а не програмер који је апликацију направио. Заједно са другим сродним технологијама, сталкервер је један од елемената технолошке злоупотребе и често се користи у насилним везама.