„Круна Јованова” последњи програм Чачка, престонице културе

„Круна Јованова” назив је представе рађене према тексту Милкице Милетић која ће премијерно бити изведена у уторак увече, 19. марта од 20 сати, на великој сцени Културног центра Чачак, у продукцији Градског Позоришта Чачак, а у сарадњи са београдским центром за културу „ВУК”. Представа је званично последњи програм Чачка, прве престонице културе Србије: „Чачанска Родна”. Инспирисана великом љубавном причом са почетка 19. века, ова дуо драма, прича је о Круни Михаиловић удатој Обреновић, и њеном мужу господару Јовану Обреновићу, рођеном брату кнеза Милоша, који је у то време водио Чачак. Модерна позоришна прича о њиховој великој љубави, о градњи конака, династичким притисцима и животним недаћама којима је та љубав одолевала. Идејни креатор пројекта је глумица Вања Милачић, која је поново окупила уметнички тим који стоји иза њене монодраме „Ненаписана писма” о Надежди Петровић.

– У српској историји су фасцинантне околности из којих су се изродиле савршене, јаке и трагичне женске судбине. Неке су видљиве, неке су заташкане и скрајнуте. Оно што је заједничко тим животним причама јесте да данашња јака жена има јаку преткињу чији генетски материјал носи. Круна Михаиловић била је прва жена Јована Обреновића,  хероина која није успела да одговори на притиске династичких критеријума, жена која је хтела да буде „обична”, а живот јој је приредио све осим обичности и просека. Данас је време које говори о времену у којем се ћутало. Зато је Круна жена о којој треба гласно говорити. Продуцент Марко Чкоњевић је човек који тематски уме да лоцира сегмент историје који може да се преточи у позориште. Надежда Петровић, Танаско Рајић, Круна Обреновић су личности чије приче успевају да нађу пут до позоришне сцене и да се ту позиционирају тако да постају културолошко благо, које ће публика разумети и волети. Уметнички тим који чини представа „Круна Јованова” још један је продукт и поклон града Чачка, који воли своју историју и негује своје културно наслеђе, каже Вања Милачић.

Према тексту који је као и „Ненаписана писма”, написала Милкица Милетић, Вања Милачић је урадила драматизацију. Главне улоге додељене су Стефану Бундалу и Аници Петровић. Режија је поверена младом редитељу Николи Кљајићу. Сценографију је урадила Јована Стефановић, костим Марта Чкоњевић, а оригиналну музику написао је Никола Смоловић, док дизајн потписује Ана Крбањевић. После „Круне Јованове”, остаје само да се ова титула пренесе на следећи град. Биће то учињено симболичним Возом културе који ће из Чачка стићи у Ужице на свечано отварање друге престонице културе Србије 21. марта 2024. године.