Зузе, добре виле у Београду

Добре виле у живописним, традиционалним ношњама, које плене својом топлином – то су Словакиње, којима је архитекта Маја Димитријевић посветила изложбу „Зузе у Београду”. Поставка слика отворена је у галерији „Сингидунум” и на сваком од двадесетак дела, у техници уље на платну, налазе се ове жене које од детињства до данас на различите начине инспиришу ауторку. Она каже да их је упознала још као девојчица.

– Оживљавајући сећања на прве сусрете с њима питала сам деду: „Ко су те жене?”, а он ми одговара: „То су Зузе, Словакиње.” А ја радознало покушавам да докучим још понешто о њима, па питам: „Шта оне раде?” „Чисте по кућама. Јако су педантне” – објаснио ми је дека. Нисам баш схватила значење речи – Зузе, Словакиње, па ни педантне, али сам закључила да је то сигурно нешто добро јер оне личе на виле. И већ тада сам их заволела – испричала је с радошћу Маја.

Она истиче да је желећи на што бољи начин да их прикаже у том, за њу бајковитом свету, изабрала наиву, јер јој баш тај израз даје прилику да Зузе уведе у разноликост Београда.

– Тако се и наметнуо назив поставке, који оправдава чињеницу да их срећемо на улици и често у брзој свакодневици оне нам озаре лице, унесу ведрину, иако им можда не посвећујемо довољно пажње. А оне су део ове наше велеградске „позорнице” – додала је уметница.

Ова поставка је, како каже, омаж Зузама.

– О њима сам креирала причу играјући се лагано четкицом и бојама. То је прича каква би се мени као малој девојчици допала. Због тога су можда моја платна велика јер ликовна прича расте онолико колико се прозори сећања отварају – истиче ауторка.

Маја Димитријевић се сликарством бави дуже од деценије. Имала је самосталне и групне изложбе, а за свој рад је награђивана. Сликарство је учила код Здравка Вајагића, који је отварајући изложбу говорио о Мајином стваралаштву, о чему је казивала и  кустоскиња Зорица Ђерманов, историчарка уметности.

Поставка се може погледати до 20. марта.