Светски дан бубрега

 Удружење „Заједно за нови живот” је, поводом обележавања Светског дана бубрега, у сарадњи са најеминентнијим нефролозима направило брошуру за пацијенте као начина да им се олакша суочавање са хроничном болести бубрега и са дијализом.

„Већина пацијената нема никакве симптоме у раној фази болести и као резултат тога дијагноза се често поставља касно, када су трошкови лечења знатно већи, а квалитет живота пацијената знатно лошији. Реч је о хроничној болести бубрега од које болује свака десета особа на свету. Процењује се да у Србији има око 700.000 пацијената са овом хроничном болешћу”, рекао је за Танјуг Младен Тодић, председник удружења „Заједно за нови живот”.

Он је додао да се Светски дан бубрега, 14. март, обележава на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља света.

„Узевши у обзир да је хронична болест бубрега веома честа дијагноза, да чак једна од 10 одраслих особа у свету болује од те болести и да, уколико се не лечи, може бити смртоносна”, рекао је Тодић.

Према његовим речима, прогнозе стручњака су да ће до 2040. године болести бубрега бити пети водећи узрок смрти у свету, због чега је акценат овогодишњег обележавања на превенцији бубрежних болести и ширењу свести о том озбиљном здравственом проблему.

„Зато је удружење 'Заједно за нови живот', заједно са најеминентнијим лекарима, у циљу превенције и лакшег суочавања пацијената са овом болешћу, израдило брошуру како би што више пацијената преко установа у којима се лече, могло да дође до ње. Зато позивам све заинтересоване здравствене установе и удружења пацијената да нам се јаве да би бесплатно добили своје примерке ове брошуре”, рекао је Тодић.

Он је указао да се хронична болест бубрега дефинише као поремећај у структури или функцији бубрега, а који је присутан дуже од три месеца. То је неизлечива болест коју карактерише прогресивни пад бубрежне функције.

„Број оболелих је стално у порасту на глобалном нивоу, а Србија и земље региона нису изузетак. Преваленца надмашује друге, препознатљивије, незаразне болести и ствара значајан и растући социо-економски терет. И поред свега тога, болест и даље остаје недовољно препозната”, рекао је Тодић.