Удар грома прекида пуњење аутомобила струјом

Честа невремена широм света су покренула расправу о утицају грмљавине на електричне аутомобиле.

Док су аутомобили са унутрашњим сагоревањем – СУС моторима током година доказали своју отпорност на ударе грома, поставља се питање како се сличне ситуације одражавају на електрична возила. Искуства показују да електрични могу поднети муње исто као и стандардни аутомобили, наводи „Јутарњи.хр”.

Струја природно тежи уземљењу, а захваљујући гумама, електрична возила су изолована и сигурна током удара грома. Метална каросерија возила служи као штит, преусмеравајући електричну енергију даље од унутрашњости возила, чинећи путнике сигурним.

Када су у питању олује, многи се питају да ли је сигурно пунити електрични ауто током грмљавине? Да ли на пумпама на којима су постављени пуњачи за електрична возила мора да постоји уземљење или нека посебна заштита у случају грмљавине, варничења, наквашених каблова?

Милан Лончар, главни инжењер сектора за возила Ауто-мото савеза Србије (АМСС), каже за „Политику” да сваки брзи пуњач, без обзира да ли је постављен на бензинским станицама или некој другој јавној површини мора имати уземљење.

– Пре самог почетка пуњења, пуњач преко кабла „комуницира” са возилом. Уколико има било каквих проблема са уземљењем или са изолацијом високонапонске батерије, неће стартовати пуњење. У случају временских непогода (грмљавина, удара грома...) возило је преко брзог пуњача повезано на енергетску мрежу Србије. Другим речима, приликом удара грома у мрежу систем је пројектован на тај начин да долази до прекида снабдевања електричном енергијом, односно престанка пуњења – објашњава наш саговорник.

Како каже, није препоручљиво у току невремена пунити возило. Међутим, уколико је возило већ прикључено на пуњач, нема потребе да се прекида с пуњењем возила. Слични савети постоје у многим упутствима произвођача возила.

На питање да ли је електрични аутомобил заиста еколошко возило, каже да је одговор веома комплексан.

– Почевши од тога да за производњу електричних возила произведемо више угљен-диоксида, него за производњу возила са моторима са унутрашњим сагоревањем – СУС мотором. Касније током експлоатације након пређених 20.000–30.000 километара са електричним возилом ова разлика се потире – објашњава инжењер Лончар.

У периоду након пређених 20.000–30.000 километара долази до мањег емитовања штетних гасова, где је наравно изузетно важно да се назначи да није у питању само емисија угљен-диоксида, већ и мање познатих, а по здравље штетних ПМ честица (које се не могу видети голим оком ), а које директно утичу на кардиоваскуларни и пулмолошки систем, каже он. Наравно, додаје, овде се узима у обзир и извор електричне енергије.

– Уколико користимо електричну енергију из обновљивих извора енергије, брже ћемо доћи до чистијег коришћења возила. Такође, у енергетском смислу рачуница је чиста, на пример – просечно возило са утрошених пет литара горива може прећи пут од 100 километара. Уколико сада ову количину горива претворимо у електричну енергију, возило ће са електромотором прећи 200 километара. Тиме долазимо до закључка да је искоришћење енергије у корист електричних возила против СУС чак 50 одсто – закључује Лончар.