Конкуренција Путину слабија него икад

Специјално за „Политику”

Игор Дамјановић

Доњецк – У Русији je јуче и званично почелo гласање на осмим председничким изборима. Биралишта су отворена три дана, до недеље увече. У Доњецкој, Луганској, Херсонској и Запорошкој области, које Русија од октобра 2022. сматра својом територијом, процес гласања трајаће целу недељу, из безбедносних разлога и због пружања могућности припадницима оружаних снага да обаве своју грађанску дужност.

Председнику Владимиру Путину, коме су ово пети избори, на црту излази, чини се, конкуренција слабија него икад. С обзиром на то да је у лето 2020. спроведен референдум о уставним променама, њему је и формално омогућено да се кандидује још два пута заредом. Путин, који се на челу руске државе налази практично 24 године, због уставних ограничења је био принуђен да се у периоду од 2008. до 2012. ротира с премијером Дмитријем Медведевим и препусти му те четири године водећу функцију у држави. Такође, уставним променама усвојеним у парламенту, мандат председника Руске Федерације је од 2012. продужен са четири на шест година.

Предизборна кампања протекла је у потпуном складу с извесним резултатом и околностима ратног стања у којем се земља већ две године налази. Практично је није било, као ни класичне предизборне пропаганде. Колико су ТВ дебате, у којима као ни 2018. није учествовао председник Путин, биле небитне и у другом плану у односу на вести с ратишта, најбоље илуструје чињеница да на последњу, која је одржана 10 дана пре избора, ниједан од тројице његових противкандидата није дошао, већ су делегирали представнике својих изборних штабова. На улицама Москве, Калуге, Ростова и Доњецка, где сам боравио претходних двадесетак дана, једини билборд који сам успео да приметим је Леонида Слуцког, кандидата Либерално-демократске партије.

Основни слоган под којим је овај 66-годишњак спровео своју кампању је „Дело Жириновског живи”. Углед који је покојни лидер ЛДПР-а (умро је 6. априла 2022) стекао углавном постхумно, на основу цитата у којима је годинама предвиђао рат са Украјином и конфронтацију са Западом, Леонид Слуцки види као свој главни предизборни адут. Кад је реч о Жириновском, из чије сенке Слуцки не покушава да изађе, патриотски део јавности Русије, која је и њихово једино гласачко тело, има подељено мишљење. Жириновском се не заборавља да је 1996. у другом кругу председничких избора подржао Бориса Јељцина, што се на изборима 2000. рефлектовало катастрофалним изборним резултатом, пошто је освојио само 2,7 одсто гласова. Изборе 2004. Жириновски пропушта, а 2008, кад је власт због уставних ограничења била принуђена да кандидује Медведева, донекле опоравља свој рејтинг и добија подршку 9,35 одсто гласача. Четири године касније осваја 6,2 процента, а на последњем наступу 2018. за њега је гласало 5,6 одсто изашлих бирача.

Слуцки у својим театралним наступима често подсећа на Руса из америчких филмова осамдесетих година прошлог века. Штавише, и његова биографија је далеко од чисте. Већ четврт века је депутат Државне думе, од 2016. и председник Комитета за спољне послове. У медијима је прозиван због луксузних некретнина и возног парка, у којем се, између осталог, налазе два „бентлија” и „мајбах”, што никако није у складу с његовим званичним приходима. Током 2018. оптуживали су га и за непристојно и навалентно понашање према припадницама лепшег пола. Сама Марија Захарова, на питање да прокоментарише оптужбе на рачун Слуцког, изјавила је да јој се његово понашање „не допада”, оценивши га као „минимум екстравагантно”. Дакле, имајући у виду основни мото кампање и сумњиву биографију, Леонид Слуцки тешко се може примаћи цифри од пет процената.

Знатно веће шансе од Слуцког на овим изборима има Николај Харитонов, његов колега из Думе, комуниста са 30-годишњим депутатским стажом. Овај 75-годишњи политички ветеран, у прошлости пуковник Федералне службе безбедности, а од 2021. и председник парламентарног Комитета за развој Далеког истока и Арктика, био је противкандидат Путину и пре 20 година, кад је освојио 13,7 одсто гласова. Чини се да и сада, као и тада, Харитонов „поставља главу” за свог лидера Генадија Зјуганова, који нема петљу да изађе на изборе. Последњи пут Зјуганов се кандидовао 2012. Новинари који су пратили дебате тврде да је на њима најуспешнији био Николај Харитонов.

Трећи кандидат, доктор хемије Владислав Даванков, од претходне двојице кандидата разликује се пре свега младошћу. Рођен је 1984. године. Такође је депутат Думе од 2021, као представник партије Нови људи, основане у марту 2020. На свом првом изборном наступу годину после оснивања Нови људи су успели да пређу цензус од пет одсто, што ће вероватно и сада бити горња граница за Даванкова. Његова кампања, уколико је то уопште важно, деловала је млако, а плакати су по дизајну на први поглед подсећали на биоскопску најаву комедије. Упркос либералној идеологији и умеренијој реторици од конкуренције у Думи, партија Нови људи подржала је напад на Украјину, па се Даванков, као и друга двојица Путинових противкандидата, нашао под западним санкцијама.

Рекордно добар резултат Путина, између 80 и 90 одсто подршке гласача на овим изборима, неспоран је. Међутим, проблеми и изазови за његову власт већи су него икад раније због ратног стања, али и геополитичке конфронтације са Западом. Од почетка рата и Украјина и Запад покушавали су на сваки начин да у Русији дестабилизују друшвено-политичку ситуацију. До сада нису имали практично никаквих успеха. Изборни процес у ратно време виде као шансу да се можда нешто на том плану промени, последњу прилику која би могла да буде повод манифестације јачег незадовољства грађана. Наруку им је у почетку ишла и изненадна смрт Алексеја Наваљног у затвору. Ипак, она није довела до потреса који су на Западу очекивали и мало ко у Русији верује да је режим заиста убио лидера либералне опозиције, посебно не месец дана пре избора. Није им пошло за руком ни да од његове удовице створе симбол отпора режиму. Позирајући у друштву америчког председника Џозефа Бајдена и других западних лидера, патетичним наступима на међународним конференцијама непосредно након Алексејеве смрти, те одлуком да на крају не присуствује сахрани, Јулија Наваљна је изазвала згражавање чак и код већине оних који су подржавали политику њеног мужа. 

На свега десет дана пре избора, амбасаде САД и Велике Британије позвале су по ко зна који пут од почетка рата своје грађане да напусте територију Руске Федерације, уз образложење да поседују информације да се екстремистичке групе спремају за масовне скупове. Прекјуче су украјински медији објавили кратак видео у којем тројица маскираних мушкараца, позирајући пред експлозивним направама, у име „борбених одреда Наваљног” прете терористичким нападима на бирачка места и изборне комисије у знак освете за „убиства Наваљног и Бориса Немцова”. У уторак су са територије Украјине обновљени напади на пограничне области Руске Федерације, који су покушани и пролетос уочи контраофанзиве на Запорожје. Овог пута Украјина је дејствовала знатно јачим снагама, укључујући артиљерију, вишецевне бацаче ракета, већи број тенкова и оклопних возила. У атару села Козинка, у Белгородској области, Украјинци су извршили чак и хеликоптерски десант. За сада нису успели да направе неки већи успех. Јуче ујутро Белгород је био изложен жестоком неселективном бомбардовању цивилних циљева.

Од људи ангажованих за спровођење изборног процеса у Донбасу сазнали смо да је ухапшена најмање једна украјинска диверзантска група која је имала задатак да нападне гласачко место, као и да према њиховим сазнањима војна обавештајна служба ГУР планира терористичке акције већег обима на Криму. Такође, како нам је речено, разрађена је посебна шема по којој се путем телеграм група врбују људи да изађу на изборе, фотографишу листић с написаном увредљивом поруком на рачун председника Путина, за шта им је обећана онлајн уплата на платну картицу у висини 100 америчких долара.

Дакле, спољни противници Русије од ових избора очекују много и чине све да подрију изборни процес, почевши од паничних саопштења амбасада, па све до жестоких украјинских напада на пограничне регионе. Стога су спречавање панике, омогућавање безбедног одвијања гласачког процеса и задовољавајуће излазности за Путина већи изазов од било ког противкандидата с којим се суочио током претходне 24 године.