Колика је реална цена хлеба

Разлог за раст цена хлеба у претходном периоду било је поскупљење сировина и енергије. Али како цене свих ових инпута важних за пекарство већ дуго падају, намеће се и питање која је тренутно реална цена беле векне.

О овој теми последњих дана доста се говори у региону, посебно Хрватској, где цене хлеба, како је недавно објављено, расту двоструко брже него у другим државама Европске уније и где је векна за чак 50 одсто скупља него пре две године – када су почела превирања на тржишту.

Незванични аналитичар, водећи се кључним факторима, као што су сировина, рад и енергија, израчунао је колика би у овом тренутку била та фер цена коју би тамошњи потрошачи плаћали.

– Моја рачуница показује да би поштена цена обичног хлеба који није с неким посебним додацима или састојцима могла на полици без проблема да кошта један евро – објаснио је за „Дневник” пољопривредни консултант Иван Малић.

Рачуницу је објавио и на свом блогу. Први део обухвата цена сировина: брашна, воде, квасца. Према тренутним тржишним ценама у тој земљи, она износи између 19 и 20 евроценти по векни.

Како се наводи, трошак рада износи отприлике 16 центи по векни, а амортизација опреме између три и четири евроцента. Још двадесет центи треба додати на име трошкова енергије, логистике, али и цене капитала.

Профит трговаца износи око 18 центи и на крају ту је зарада пекара од отприлике 10 евроценти па уз разне остале трошкове и ПДВ све заједно долази се до износа од – један евро по векни. Међутим, у реалности тај исти хлеб у радњама премашује 1,6 евра.

– Цене кључних сировина свима су исте. И тренутно коштају исто као пре четири године, док је трошак рада и капитала порастао. Логично би било да је хлеб нешто скупљи, неких 20–30 процената максимално у односу на период од пре четири године, а не 50 или 60, као што је случај – рекао је Малић.

Ситуација у Србији је нешто другачија будући да пекари купују брашно по повлашћеним ценама, а бела векна „сава” има фиксирану цену од 54 динара.

Када би се сагледала реална рачуница свих трошкова која би то била цена, питали смо Зорана Пралицу, председника Уније пекара Србије.

– Правили смо калкулацију произвођачке цене белог хлеба и она је око 62,4 динара, без марже трговаца, ПДВ и зараде пекара. Али мислим да би у Србији реална цена беле векне, од 500 грама, била од 85 до 90 динара. Сматрам да ни рачуница у Хрватској није најтачнија, јер су марже трговаца много веће од тих 18 одсто, како су навели – каже Пралица.

Истиче и да је код нас највећи проблем с трговинама јер пекар не може да заради ни приближно толико колики су профити продаваца на његовој векни уз чињеницу да свој производ наплати тек после одређеног броја дана.

За хлеб „сава”, додаје, маржа је одређена и зато и даље имамо ову цену на тржишту, али овде нису укалкулисани многи трошкови које произвођачи реално имају, осим материјала и радне снаге, а све да би се грађанима изашло у сусрет.

Према његовим речима, трговине на пекарским производима имају огромне марже и до 80 одсто, а да не постоји уредба, и за хлеб „сава” би тражили минимум од 30 до 35 одсто, што, како објашњава, кроз разне врсте трошкова: закупа полица, повраћаја, маркетинга, могу да наплате, а да се то не види и не буде исказано као маржа.

– У сваком случају и код нас, као и у Хрватској и другим земљама, највећу зараду на хлебу имају трговине – истакао је Пралица.