Од 1. маја нова методологија за обрачун цене струје привреди

Са Министарством рударства и енергетике интензивно радимо на измени методологије којом ће се од 1. маја формирати цена електричне енергије за комерцијалне купце, односно привреду, како би она пратила цене на тржишту. Извесно је да ће доћи до пада цена за тај сегмент купаца. Оно што је сигурно јесте да у наредном периоду неће бити промена цене за домаћинства, каже у разговору за „Политику” Душан Живковић, в. д. генералног директора „Електропривреде Србије” АД.

Први човек ЕПС-а истиче да ће нова методологија за формирање цене за комерцијалне купце пружити много флексибилности јер ће се избећи драстичне разлике у односу на тржиште и у време ниских, као и у време високих цена.

Колика је тренутна цена на тржишту?

После 2022. имамо једну другачију нестабилност на тржишту која је довела до пада цена и великих флуктуација на недељном па чак и на дневном нивоу. Свакако да то није подршка развоју тржишта и према тренутним пројекцијама, цена мегават-сата на тржишту варира између ноћних периода, понекад нешто испод 70 евра по мегават-сату, али и вечерњих периода када на берзама достигне и 110 евра по мегават-сату. То је за 160 до 200 евра мање у односу на остварене спот цене у Србији у 2022. години.

Шта ће још нова методологија донети привреди?

С обзиром на тренутна кретања на тржишту, привреда може да очекује корекцију цене електричне енергије, али се надамо и неку ценовну стабилност коју би постигли управо том новом методологијом. Нова методологија створиће простор да се прате кретања на тржишту и то у оба смера, и код падова, али и код скокова цена. Биће много сигурнији и ЕПС и купци. Наиме, дешавало се и да цене на тржишту оду на више од 250 евра по мегават-сату, а привреда је тада плаћала максимално око 100 евра. Истовремено, и привреда ће моћи да планира своје трошкове и евентуална средства уместо у енергију усмери у инвестиције, иновације и унапређење пословања.

Како напредује ЕПС-ов највећи еколошки пројекат изградња постројења за одсумпоравање у ТЕНТ А?

Постројење за одсумпоравање у ТЕНТ А је у „фото-финишу” изградње и то је сигурно један од наших најзначајнијих еколошких пројеката. После испитивања и рада првог апсорбера, недавно је почело пробно испитивање и другог апсорбера, а средином следеће недеље биће и свакодневно у раду. Веома је важно што ће ово постројење омогућити смањење концентрација сумпорних оксида испод 200 милиграма по кубном метру, као и прашкастих материја испод 20 милиграма по кубном метру. На тај начин испуњавамо строгу и домаћу и европску регулативу. Паралелно градимо и постројење за одсумпоравање димних гасова на блоковима ТЕНТ Б1 и Б2, вредно око 200 милиона евра. Ово постројење омогућиће да се емисија сумпор-диоксида смањи око 20 пута, са 3.000 милиграма по кубном метру на 130 милиграма по кубном метру. Додатно, биће смањена и емисија чврстих честица.

Докле се стигло с припремом документацијом за изградњу реверзибилне хидроелектране „Бистрица”?

Реверзибилна ХЕ „Бистрица”, снаге 628 мегавата, један је од стратешких пројеката државе Србије и ЕПС-а, а посебно је важна јер се очекује даље повећање учешћа промењивих обновљивих извора енергије. Извесно је да ће бити потребни нови капацитети који ће омогућити балансирање и стабилност система, не само Србије већ и региона. Према тренутним проценама, до 2030. године могло би се очекивати неколико хиљада нових мегавата, као и повећање учешћа ОИЕ у укупној производњи електричне енергије у Србији на око 45 одсто. Изградња РХЕ „Бистрица” омогућиће додатни прихват од око 1.500 мегавата из енергије ветра и сунца. Пројектна документација је у завршној фази израде, а у току је преговарачки поступак за израду инвестиционо-техничке документације како бисмо што пре кренули са изградњом.

У којој фази је изградња првог ветропарка ЕПС-а у Костолцу?

Први брод са елисама за наш ветропарк кренуо је недавно из Кине. Иако су транспортне руте продужене због проблема с пиратима, очекује се да први ветропарк ЕПС-а почне с радом у првом кварталу наредне године. Значај овог пројекта препознала је и Европска унија јер је преко Инвестиционог оквира за западни Балкан (WBIF) обезбеђено 30 милиона евра бесповратних средстава. Наставићемо са улагањима у пројекте којима се користе обновљиви извори енергије, као и са пројектима ревитализације хидроелектрана као што су „Власинске ХЕ”, ХЕ „Ђердап 2”, „Потпећ”. Очекују нас и улагања у модернизацију наших рударских система и термокапацитета, првенствено у заштиту животне средине и повећање ефикасности производње.

Како тече процес реформи пословања ЕПС-а?

Реструктурирање тече предвиђеном динамиком и усмерено је на подизање ефикасности компаније у сваком погледу. Промене јесу кренуле од врха, али оне морају обухватити целу компанију ако желимо ЕПС као регионалног лидера и компанију који послује на комерцијалним основама. Имамо снажну подршку државе, председника републике, владе и ресорног министарства и зато сам уверен да ће темпо промена бити динамичан. План трансформације би требало да се заврши до маја и у њему ће бити сагледане све кључне промене у односу на стратешке, оперативне и финансијске процесе.