Динкић министар финансија године у свету

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 21. октобра – Престижно међународно признање уручено је данас члану Владе Србије Млађану Динкићу: специјализовани британски часопис "Јуромани" (Euromoney) доделио му је своју традиционалну и међународно цењену титулу "министра финансија године" у свету. Награда му је припала за прошлу годину, али се у виду имао и његов шири учинак, уз нагласак да је он "један од ретких званичника, у светским размерама, који се могу похвалити да су били на све три најважније функције у области фискалне политике – гувернера централне банке, министра финансија и министра економије, што је садашња Динкићева дужност".

"Ово признање је досад мој највећи успех у професионалној каријери", изјавио је Динкић у интервјуу за наш лист. "Први сам српски функционер који га је добио, а част ми је и што сам одабран међу колегама из око 180 земаља и што долази од једног од најугледнијих часописа из области финансија и банкарства", додао је у получасовном разговору министар економије.

Звање министра финансија године "Јуроманија" Динкићу је уручено на свечаности у знаменитом вашингтонском хотелу "Вилард", који се налази у близини Беле куће. То признање се, иначе, традиционално додељује од 1991. године током заседања Међународног монетарног фонда и Светске банке, која су и сад у току.

У образложењу награде се каже, уз остало, да се Динкић "изузетно добро снашао у суровој и превртљивој српској политици и доказао да је не само разуман и рационалан оперативац, већ и неко ко се не боји да уђе у сукоб с политичким противницима и да храбро и упорно заступа свој реформаторски курс". Приписују му се и специфичне заслуге за то што је "Србија сада једна од најмање задужених земаља у Европи и у великој мери изолована од потреса на тржишту некретнина у САД, а самим тим и од глобалне нестабилности на тржишту некретнина и обвезница". Истиче се и његова "способност да убеди инвеститоре да је Србија, упркос политичким тешкоћама, веома отворена за бизнис"…

Све то што речено у образложењу награде, неки су у Србији годинама оспоравали, подсећа Динкић и осећа да му је сада стигла и "морална сатисфакција за све нападе који су долазили од неких који можда тада нису разумели потезе које сам чинио".

За добијено признање каже да је и "успех Србије у целини и владе коју заступам". Указује, при том, на "подршку премијера, без које не бих имао овакву слободу у остваривању економске политике" као и на допринос "мог тима у коме су и људи за које многи у јавности не знају", при чему посебно истиче допринос Весне Џинић и Весне Арсић, које су му биле сараднице у Министарству финансија.

Главним успехом политике коју води седам година министар сматра три достигнућа: "На првом месту стабилан динар. Друго – модернизован и стабилизован банкарски систем. И треће – буџетски суфицит (после дефицита) што је редак феномен не само у југоисточној него и у целој Европи".

Највећим изазовом сматра незапосленост, чија је садашња стопа 21 одсто.

"Моји су изазови увек били да урадим нешто за шта су други мислили да је немогућно", каже. И образлаже: "Мислили су да је немогућно направити стабилан динар, па је направљен. Мислили су да је немогућно да ико више штеди у банкама (после познатих некадашњих скандала), а данас је у њима на штедњи четири милиона долара. Сада мисле да је немогућно да се незапосленост у Србији преполови у наредних пет година, а ја сам сигуран да ће се то догодити".

До када ће трајати овако оштра транзиција?

"Следећа је последња година у којој имамо приватизацију друштвених предузећа. Оштра транзиција је, малтене, иза нас. Остаје финиш са стечајевима предузећа која немају тржишну перспективу и које нико не жели да преузме у процесу приватизације. Али, у друштвеном сектору Србије ради испод осам одсто од укупно запослених, тако да је за друштво то далеко лакши процес него што је би на почетку."

"Технички ћемо да завршимо транзицију, али се треба потрудити да са увођењем потпуне тржишне економије не изгубимо свој идентитет, специфичност српског народа." Следи, каже, изазов: "Како да с једне стране људи више раде и зараде и буду ефикаснији, а с друге да друштвени живот, ван радног времена, остане на нивоу какав је данас, а какав немају земље Запада", да се "не поквари, уз остало, дружељубивост".

Није ли цела Европа, па и Србија, пред прилагођавањем, да се више ради, уз одрицања, како би се одолело налету јаке конкуренције, пре свега из Азије?

Динкић се с тим слаже: "Морамо да побољшамо и организацију пословања и ефикасност и продуктивност, али кад говоримо о слободном времену треба да останемо овакви какви смо сада". Примећује да је тешко задовољити и једно и друго: "Кад људи више раде, више се и уморе, па онда не могу да воде друштвени живот (онако интензиван) какав су водили раније".

Да ли је животни стандард, ипак, мањи од очекиваног?

"Стандард не може да расте у складу са очекивањима јер она премашују оно што је реално", каже Динкић. Али, "Србија је пре седам година имала национални доходак по становнику од 1.000 долара а на крају ове године ће имати 5.500 долара" што је осетан напредак "без обзира на пад вредности америчке валуте у последње време".

Министар упозорава да "лошим потезима политичара економска ситуација може брзо се да погорша, како је било деведесетих, а да је опоравак спорији". Да бисте оне који вам одмакли полако пристизали, потребно је да се много брже крећете од њих, поручује Динкић уз напомену да ће "ове године раст бруто домаћег производа Србије бити 7,5 одсто – знатно виши него у региону и Европи".

Одговарајући на питање новинара о односима на послу, Динкић истиче да је "најбоље сарађивао с тимом сарадника". Несметану сарадњу је, додаје, остварио и с Војиславом Коштуницом, и као шефом савезне државе и као премијером Србије, и с председником Борисом Тадићем "од када су наше партије заједно у влади". Прегршт комплимената упутио је Радовану Јелашићу који као гувернер "јако добро води Народну банку".

Каже да је "најтеже примао" две околности: "одлуке судова, својевремено, у случају заштите Карића и неких других тајкуна чије смо банке затварали, и извесне написе у ’жутој штампи’ којој као да је једини задатак био да дискредитује све што радим".

-----------------------------------------------------------

Нећемо се више задуживати код ММФ-а

Какви су утисци с текућих састанака у ММФ-у и Светској банци, у Вашингтону?

– Сада су разговори много опуштенији него пре неколико година када су били више него драматични – каже Динкић. – Међународном монетарном фонду више ништа не дугујемо, а и Светској банци смо пре времена вратили неке позајмице. Нећемо се више задуживати код ММФ-а... Нама више није потребна финансијска подршка тих међународних институција. У позицији смо да више не зависимо од њих. Али, битно је да њихова знања и искуства примењујемо. Да одржимо финансијску дисциплину и новац користимо ефикасно – за унапређење инфраструктуре, за развој неразвијених подручја, подршку угроженим социјалним групама…