Историјски рекордна подршка Путину

Са освојених 87,28 одсто гласова на изборима за председника Русије Владимир Путин je остварио историјски рекордан резултат. На прошлим изборима, 2018. године, победио је са 76,69 одсто гласова. Следује му шестогодишњи мандат уз могућност да се, по измењеном Уставу, кандидује још једном. Како је јуче саопштила Централна изборна комисија, на основу 100 одсто обрађених гласачких листића, Николај Харитонов освојио је 4,31 одсто гласова, Владислав Даванков 3,85 одсто, док је за Леонида Слуцког гласало 3,2 одсто бирача.

Реакције на Путинов резултат, од честитки до критика, стижу са свих страна света. Председник Кине Си Ђинпинг честитао му је поновни избор, пренели су кинески државни медији. Путин је на конференцији за новинаре након завршетка председничких избора рекао да су односи између Русије и Кине стабилизујући фактор у евроазијском региону, пренела је Синхуа.

Честитка је стигла и од председник Ирана Ебрахима Раисија. „Председник Исламске Републике Иран упутио је честитке поводом убедљиве победе на изборима и поновног избора Владимира Путина за председника Русије”, наводи се у саопштењу, пренео је Тас. 

Севернокорејска новинска агенција КЦНА известила је да је Ким Џонг Ун послао честитке председнику Путину и да ће „амбасадор Северне Кореје у Русији Шин Хонг Чул уручити честитку руском Министарству спољних послова”. Два лидера истакла су вишеслојну сарадњу између две земље на прошлогодишњем самиту Северне Кореје и Русије, где су, према наводима КЦНА, показали своје блиске односе, упркос забринутости међународне заједнице.

Честитајући му победу, палестински председник Махмуд Абас пожелео је Путину успех у обављању „узвишених задатака” који су му поверени и остваривању зацртаних циљева. Навео је да је поносан на пријатељске односе који, како је истакао, спајају две земље и два народа и исказао захвалност за подршку коју Русија пружа правима палестинског народа.

За већину држава Запада избори у Русији нису били фер ни демократски. Из Беле куће саопштили су да „избори очигледно нису слободни нити поштени с обзиром на то како је Путин затворио политичке противнике и спречио друге да се кандидују против њега”.

Немачки канцелар Олаф Шолц неће честитати Путину на реизбору, рекао је портпарол, додајући да је „резултат био унапред одређен” и позивајући се на Русију као на диктатуру.

Званичници Европске уније и европских земаља оценили су изборе у Русији као недемократске, спроведене под репресијом и без стварног избора. Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ рекао је да избори нису били фер и слободни, већ под репресијом и застрашивањем опозиционих лидера, цивилног друштва и независних медија. „Шокантна смрт опозиционог политичара Алексеја Наваљног уочи избора још један је знак убрзане и систематске репресије”, казао је Борељ, као и да је Русима који су против рата „одузет стваран избор” искључивањем антиратних кандидата. Борељ је напоменуо да ЕУ оштро осуђује одржавање избора на територијама Украјине које је окупирала Русија и да они представљају „кршење међународног права, укључујући Повељу Уједињених нација”. Русија је занемарила и своју обавезу према Организацији за европску безбедност и сарадњу да позове међународне посматраче на изборе, подсетио је Борељ, чиме је руске гласаче ускратила за непристрасну оцену избора.

Француско Министарство спољних послова саопштило је да је вршена репресија цивилног друштва и да нису поштовани услови за демократске изборе, а са друге стране похвалило је храброст „руских грађана који су мирно протестовали против напада на њихова основна политичка права”.

Британски министар спољних послова Дејвид Камерон рекао је да ови избори „јасно наглашавају дубину репресије под режимом председника Путина, који тежи да ућутка свако противљење његовом илегалном рату”. Додао је да Путин „уклања политичке противнике, контролише медије и онда себе крунише за победника. То није демократија”.

Бивши председник САД Доналд Трамп саопштио је да сматра како је могуће да је руски председник Владимир Путин умешан у смрт лидера руске опозиције Алексеја Наваљног. „Не знам, али можда, мислим могуће, могао бих да кажем вероватно, не знам. Он је био млад човек, тако да би статистички био жив још дуго, вероватно је да се догодило нешто што је било необично”, рекао је Трамп у интервјуу за Фокс њуз.

Трамп је такође више пута обећавао да ће обуставити помоћ Украјини и приморати Кијев да седне за преговарачки сто са Русијом, а како наводи „Политико”, тај став подстиче узнемиреност међу западним савезницима да би републикански кандидат могао да освоји други мандат у новембру.

Стевандић: Почиње нова фаза међународних односа

Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, који борави у Москви, изјавио је да победом Владимира Путина на председничким изборима у Русији почиње нова фаза међународних односа. „Сви ми који припадамо људима који заговарају вишеполарни свет и одлучивање у Уједињеним нацијама без хегемоније, сматрамо да ће почети та нова фаза”, навео је Стевандић.

Нада се да ће у наредних пет година више радити на договорима и постизању светског мира. Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић упутила је честитку председнику Руске Федерације на поновном избору за председника Руске Федерације, истичући да су убедљива победа Путина и остварени резултат потврда недвосмисленог поверења и подршке грађана Русије. Цвијановићева је изразила спремност за унапређење сарадње РС и Русије.

У Београду највише гласова добио Владислав Даванков

За председника Русије Владимира Путина у Београду је гласало 10,8 одсто држављана те земље који су изашли на председничке изборе, показују званично објављени резултати гласања. Право гласа на руским председничким изборима у Србији искористило је 4.726 држављана Русије, који су могли да гласају на једном изборном месту, на општини Нови Београд. Од 3.824 важећа листића, за Путина је гласало 512 бирача (10,8 одсто), а највише гласова добио је заменик председника доњег дома руског парламента Владислав Даванков, из странке Нови људи – 3.185 (67,4 одсто). Посланик Николај Харитонов из Комунистичке партије добио је 73 гласа (1,5 одсто), а лидер Либерално-демократске странке Леонид Слуцки 54 гласа (1,1 одсто).