Сирано” вечерас премијерно у у ЈДП-у

Премијера представе „Сирано” Едмона Ростана у адаптацији и режији Горчина Стојановића који је потписао и сценографију биће изведена вечерас од 20 сати на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта у Београду. Насловног јунака тумачи Драган Мићановић. Преводилац је Милан Димовић, костимограф Лана Цвијановић, сценски покрет радила је Милица Церовић, а сценски говор Љиљана Мркић Поповић.

–Остварио ми се дечачки сан да режирам „Сирана”, на чему сам захвалан директорки Тамари Вучковић и мом матичном ЈДП-у. У питању је капитално дело драмске књижевности које радите само онда када имате Сирана за поделу. А овде наравно имамо Драгана Мићановића. Није да се сада улагујем мом пријатељу и колеги Мићку, али заиста је тако. Једноставно не знам бољег глумца од Мићановића који би дочарао Сирана. Вероватно има добрих глумаца који би га играли, али их стварно не знам, каже Стојановић, који се осврнуо на развојни пут своје жеље да режира овај комад у стиху.

Прво је читао драму са свега 10 година и одмах се у њу заљубио, онда је гледао филм (1950) у режији Мајкла Гордона, са Хозе Ферером у главној улози и био очаран. Размишљао је ако једног лепог дана постане редитељ, да ће сигурно реализовати представу по тој драми.

Даље је гледао Мустафу Надаревића у улози Сирана де Бержерака, у Хрватском народном казалишту (ХНК), као и чувени филм (1990) са Жераром Депардјеом и тада помислио „у реду, то је то, ја заиста немам ништа да додам".

–Тај филм ме је заиста одушевио и онда сам се удаљио од жеље да то режирам, односно чекао сам да дође прави тренутак. И једног момента Тамара Вучковић је одлучила да то радимо. И тако смо дошли до наше премијере.      Песнички монолози код Ростана постављају три основна питања:  Има ли смисла жртвовати љубав за слободу, да ли је могућа слобода без љубави, и може ли се имати љубав, моћ и слобода или све жртвовати зарад моћи? Када бисмо имали одговоре, онда не бисмо радили представу, вероватно бисмо дали своју мисао јавно или написали неки текст на ту тему. Ми о томе трагамо у представи. О љубави и слободи је овде реч, и ми покушавамо да те теме „певамо” на Ростанове стихове, нагласио је Стојановић упоредивши  „Сирана” на известан начин са „шведским столом” на којем се налази широк избор хране и пића, а у комаду су различити карактери, односи и ситуације.

–Ово је традиционална, универзална, савремена представа. Ми нашег „Сирана” почињемо од краја, а не од почетка. И толико само могу да откријем. „Сирано” је и врло актуелна представа, а зашто, дођите да видите и уверите се, поручио је Горчин Стојановић.

„Сирано де Бержерак”" је драма у стиховима француског писца Едмона Ростана, премијерно приказана у Паризу 1897. године. Насловни протагониста је значајан песник и мачевалац из 17. века, а сам садржај у више сцена приказује неке од најважнијих догађаја из његовог живота. Ту је пре свега несрећна љубав према лепој рођаки Роксани, за коју је чврсто веровао да нема шансе да се оствари јер има велики нос, и због чега је помагао свом младом помоћнику Кристијану да освоји њено срце путем писама које је лично Бержерак писао.

Едмон Ростан (Марсеј, 1868 - Париз, 1918) био је француски књижевник и драмски писац, који је достигао највећи успех управо са комадом ”Сирано де Бержерак”, чија је праизведба, односно светска премијера одржана 28. децембра 1897. године у Паризу.

У глумачкој екипи су и Анита Манчић, Марија Вицковић, Нина Мартиновић, Јоаким Тасић, Небојша Миловановић, Марко Јанкетић, Слободан Тешић, Катарина Вељовић, Стефан Јевтовић, Лазар Ђукић, Теодор Винчић, Огњен Никола Радуловић, Стојша Ољачић, Лука Антонијевић, Лука Радосављевић, Маја Колунџија Зорое, Христина Татић, Иван Благојевић, Лука Севић, Вукашин Јовановић, Ана-Марија Стаменковић, Сара Павловић и Никола Васић / Виктор Радишић.