Зубато сунце, добро расположење, умор, алергије

Зубато сунце је јуче, на први дан пролећа, дало грађанима лажну наду да је време топло и тако их извело на престоничке улице. Обучени у зимске јакне, неки чак са шаловима и у чизмама, Београђани су игнорисали нижу температуру и ветар и испунили центар града. У баштама кафића седели су и испијали топла пића, породице с децом шетале су се по Калемегдану. Туристи су убрзано кроз Кнез Михаилову вукли кофере, док је њоме одзвањала музика уличних свирача. Неколико бициклиста одлучило је да искористи суво време и провоза се градом. Душко Радовић је, подсећа нас суграђанка Јулијана Божовић, једном рекао: „Стиже пролеће и жао ми је свих којима то није важно.”

– Увек се сетим тих речи. Волим пролеће, кад оно дође, све се буди после тмурног времена које утиче на расположење. Подсећа ме и да се ближи лето, које је најлепше годишње доба. Топлије је, а кад је топлије, одмах је лепша енергија. Живим у Кумодражу, и на пролеће, ујутру, док пијем кафу на сунцу, слушам птичице – има ли шта лепше? Кад је топло, имам вољу за рад, тренинг, живот... – рекла је Јулијана кроз осмех.

До недеље ће, како је објаснио метеоролог Недељко Тодоровић, дневна температура бити у порасту, после чега следи благо захлађење.

– У петак ће бити мало наоблачење, онда у суботу између 15 и 20 степени, а у недељу предвече и увече ка понедељку креће ново наоблачење с кишом и падом температуре и тако ће у понедељак, уторак и среду бити опет свежије са температуром између 10 и 14 степени. Последњих дана марта и почетком априла ће већ прелазити двадесет – рекао је Тодоровић и

објаснио да се температура на почетку пролећа разликује од године до године.

Не може да се дефинише, некад је вруће, некад не, час мраз, киша.

– Претходне две године у априлу имали смо епизоде захлађења са снегом. Пре две године је снег пао око 12. априла, а прошле петог и било га је 20 центиметара. Ове године имали смо топао фебруар па ће тако бити и у априлу – најавио је метеоролог.

Карактеристике овог најпожељнијег годишњег доба су и одређене здравствене тегобе. Најпознатији је такозвани пролећни умор, који настаје јер човеков организам не може нагло да се прилагоди променама температуре, као ни сунцу. Људи се осећају уморно, малаксало. Пролећни умор утиче на концентрацију, смањује радну способност, а некада може да ослаби и имунитет. За ово доба године карактеристичне су и сезонске алергије због бујања вегетације. Кијање, кашљање, запушен нос, свраб и сузење очију су симптоми који се обично јављају током овог годишњег доба. Биљке које најчешће сметају особама склоним пролећним алергијама јесу јавор, бреза, топола, траве и корови, вишегодишња раж, буква и јасен.

Пролеће доноси и померање сата па ћемо тако у ноћи између суботе, 30. марта, и недеље, 31. марта, казаљке померати са два на три сата. Ово годишње доба трајаће до 20. јуна, када почиње лето.