Расипнички или избалансиран буџет

Посланици Народне скупштине Србије почели су јуче расправу о владином предлогу ребаланса буџета за ову годину, према којем би дефицит био повећан за 4,9 милијарди динара, односно са 40,9 на 45,8 милијарди динара. Према речима Диане Драгутиновић, министра финансија, ребаланс је разуман компромис у датим политичким околностима, „приходи и расходи су усаглашени са развојним и социјалним приоритетима нове владе”. Опозиција је оштро критиковала предложена решења, оцењујући да је ово „популистички буџет, да се троши више него што се има, а цену ће платити сви грађани, кроз неминовни раст инфлације”.

Обраћајући се посланицима, министар Диана Драгутиновић рекла је да неће гледати на оно што је урађено кроз ружичасте наочаре, али „и од вас тражим да не видите чашу увек полупразну”. Она је додала да је најчешћи предмет критике било то што је ребаланс резултат компромиса, али „ја не знам да ли постоји неко ко не прави компромисе, међутим, најважније је ставити границу докле се може ићи са компромисом, а овај је разуман”.

Према речима Драгутиновићке, ребалансом буџета планирани приходи већи су од постојећих за око десет милијарди динара, али „ова влада има другачије приоритете од оне која је усвојила буџет”. Она је, као приоритете навела убрзање изградње инфраструктуре, финансијску помоћ пензионерима и улагање у младе таленте. Драгутиновићка је рекла да ће стопа економског раста бити од седам до 7,5 одсто бруто-друштвеног производа и истакла да је то динамична стопа у међународним размерама. Према њеним речима, стопа инфлације је испод десет одсто, ту ће и остати, а „влада као највећи проблем види дефицит платног биланса”. Она је казала да ће глобална финансијска криза дотаћи и Србију, али да је предност наше земље то што се очекује, упркос кризи, раст бруто-друштвеног производа од четири одсто. Драгутиновићка је рекла да ће се ефекти глобалне светске кризе у Србији осетити у виду пада прилива капитала и инвестиција. Према њеним речима, највеће промене у односу на првобитни буџет учињене су предлогом повећања субвенција у пољопривреди, затим да би се омогућио раст пензија за десет одсто, као и да би се Националној служби за запошљавање усмерило 13 милијарди динара, јер постоје обавезе државе, пошто три месеца касне исплате компензација за незапослене.

У дебати је Слободан Мараш (ЛДП) рекао да посланици ЛДП-а неће подржати владин предлог ребаланса, јер „он уместо штедње, нуди повећање јавне потрошње”. Његов страначки колега Зоран Остојић казао је да ребаланс јесте компромис, али „компромис између вас и СПС-а, а ЛДП сматра да треба да буде компромис између потреба и реалности”. Остојић је додао да влада овим ребалансом покушава да прикрије раст инфлације и огромну јавну потрошњу, али то се прикрити не може. „Ми се сада делимо на оне који праве паре, а све их је мање, и оне који паре троше, а све их је више и све су безобразнији”, рекао је он.

Најављујући да радикали неће подржати ребаланс, Милорад Буха рекао је да би овакав буџет више одговарао једној Швајцарској, него Србији. Он је истакао да „влада нема приоритете, не знамо где улажемо, разбацујемо средства, уместо да циљано, приоритетно издвајамо у одређену област која ће дати резултат”.

Јоргованка Табаковић („Напред Србијо”) рекла је да посланици овог клуба неће подржати ребаланс и, упоређујући предлог са ’царевим новим оделом’, додала: „Немамо ми пара за ту високу моду”.

Ни посланици ДСС-а неће подржати ребаланс, најавио је Раде Обрадовић. Према његовим речима, „није важно да ли је чаша полупразна, или полупуна, важно је да ли у њој уопште има воде, а ово је један политички буџет који треба да испуни сва предизборна обећања иако пара за то нема”. Обрадовић је похвалио Меморандум уз предлог ребаланса, „зато што је ту све сама влада рекла, а рекла је да ће наставити популистичку политику, дакле сама влада каже да води популистичку политику и ја ту немам шта да додам”. Зоран Касаловић (СПС) најавио је да ће социјалисти и посланици Јединствене Србије гласати за ребаланс, јер је избалансиран и јер омогућава испуњење обећања дато грађанима.

Ребаланс ће имати и подршку Посланичког клуба мањина, иако је, како је рекла Елвира Ковач (СВМ), „помало расипнички”. Она је, ипак, имала разумевања за повећане трошкове, јер је повећан број министарстава, али „уведено је и Министарство за људска и мањинска права, а ми то поздрављамо”.

Посланици Нове Србије, такође, неће подржати ребаланс. Како је рекао Велимир Илић, влада се хвали како улаже новац у пољопривреду и путеве, па „ко нормалан улаже паре у пољопривреду у зиму и гради путеве по зими”. Илић је истакао и да је он кад је био министар за капиталне инвестиције имао пет људи у кабинету, а „сада је то пет министарстава, па поједини потпредседници владе имају 40 помоћника, овај Кркобабић ће све пензионере да доведе у владу, ко ће толику администрацију да да исфинансира”.

Истакавши да је мислила да одговори посланицима на крају расправе, Диана Драгутиновић је казала да то мора да учини раније: „Инспирисао ме је господин Велимир Илић, он је увек моја инспирација”. Драгутиновићка је рекла да је и Илић њу разочарао, јер је он био министар много дуже од ње, а „ја сам за три месеца много више научила”. Она је, такође, рекла: „Нисам тврдила да су расходи ниски. Јавна потрошња јесте висока, али није ’царево ново одело’, дакле цар још увек није го”.

М. Чекеревац