Тешко до помирења око фотеља

Много кандидата за поједине функције и супротстављени интереси Демократске странке и Социјалистичке партије Србије главни су разлози за споре промене на челним положајима у највећим јавним предузећима. Према незваничним информацијама „Политике” из ове две странке, недостатак поверења међу коалиционим партнерима (иако су недавно потписали и Декларацију о помирењу) тера их да темељно проверавају кадрове које предлаже друга страна, па нико од саговорника из ове две странке с којима смо јуче контактирали није био спреман да каже ни приближан датум када би могло да буде завршено кадрирање у фирмама које су им на располагању. Подсетимо, „упражњена” су места која су до сада заузимали људи из Демократске странке Србије и Нове Србије, а која ће бити подељена углавном између ДС-а и СПС-а.

Г17 плус ће и даље управљати предузећима које је добио за време претходне владе, уз неки „додатак”. Тако је прекјуче Милољуб Албијанић именован за директора Завода за уџбенике уместо Радоша Љушића. На последњој седници владе на чело „Србијагаса” постављен је Душан Бајатовић (СПС), заменивши Сашу Илића. О ове две кадровске замене спекулисало се још од формирања владе Мирка Цветковића у јулу. На седници владе у четвртак још два директорска места попуњена су новим кадровима – Ђорђе Бајец (ДС) дошао је на чело Клиничког центра Србије, на којем је био Војко Ђукић, док је Горан Тасић (ДС) постављен за директора Дирекције за робне резерве, а с тог места отишао је Слободан Дамњановић. Сви смењени директори су кадрови ДСС-а.

На реду су нека од „најзанимљивијих” предузећа, око којих овдашње политичке партије „традиционално” ломе копља после сваких избора – ЕПС, ПТТ, „Железнице Србије”, „Путеви Србије”. У НИС-у, који је после последње расподеле припао ДС-у, за сада се највероватније ништа битно неће мењати, па је и Милош Сарамандић, по свему судећи, сигуран на директорској функцији до расплета приче о енергетском споразуму са Русијом и продаји домаће нафтне компаније. На челу ЕПС-а, на које би требало да дође кадар ДС-а, још је Владимир Ђорђевић, који је искључен из ДСС-а прошлог месеца због тога што није, као остали директори јавних предузећа из те странке, поднео оставку после формирања нове владе. Исто се догодило и његовом некадашњем страначком колеги Владимиру Живадиновићу, директору „Србијашума”. То предузеће ће, како се спекулише, највероватније преузети СПС.

У медијима се већ недељама спекулише да је договор ДС-а и СПС-а нарочито „запео” код „Железница” и ПТТ-а, пошто, наводно, СПС тражи оба предузећа, а ДС сматра да их треба поделити. Пажњу јавности посебно је привукла (незванична) најава да СПС за директора ПТТ-а предлаже Зорана Анђелковића.
На челу ПТТ-а је од прошле године високи функционер ДС-а из Ниша Горан Ћирић, а као кандидат те странке за место директора „Железница” помиње се Милован Марковић (ДС).

„Железнице” у последње четири године води кадар Нове Србије Миланко Шаранчић, па иако ресорни министар Милутин Мркоњић тврди да још ништа не зна о коалиционој подели функција, спекулише се да је кандидат СПС-а за ту функцију Предраг Вукадиновић, садашњи заменик директора, о коме су већ освануле компромитујуће приче (против њега се, наиме, од 2004. године у Смедереву води судски поступак у процесу који се бави пребацивањем новца „Железница” 2000. године на рачун СПС-а).

Министар Мркоњић је прекјуче на конференцији за новинаре рекао, како је пренела Бета, да није упознат са тим да су се на „ширем партијском нивоу” водили разговори о постављењима пословодстава у јавним предузећима. „Мој став је познат. Само они који стручно задовољавају без обзира на партијску припадност могу да прихвате одговорне функције у предузећима”, казао је Мркоњић и додао да је Министарство инфраструктуре надлежно за 10 јавних предузећа. Према ранијим информацијама, Мркоњић је нарочито заинтересован да задржи контролу над „Путевима Србије” (садашњи директор Зоран Дробњак је из НС), односно да ову фирму нипошто не жели да препусти ДС-у.

Према досадашњим незваничним информацијама, ДС ће задржати челне позиције у „Телекому”, „Дунав осигурању” (које је до сада водио Мирко Петровић, као кадар ДСС-а), Републичком заводу за здравствено осигурање, „Лутрији Србије”, „Јату”, „Поштанској штедионици” „Службеном гласнику”, Грађевинској дирекцији, Транснафти, Фонду ПИО, Српској банци, Подземној еклсплоатацији угља.

Г17 плус је већ држао Комерцијалну банку, Електромрежу Србије, Аеродром, „Србија воде”, Скијалишта, а сада му је припао и Завод за уџбенике.

Анђелко Трпковић, из Српског покрета обнове, изгледа, и овог пута ће „преживети” и остати на функцији директора „Београдског сајма”.

Остало је да се поделе „Галеника”, „Склоништа”, „Генекс”, поједине агенције, дирекције и управе, на чијим руководећим местима су кадрови „народњака”.

Досадашњи ток преговора о подели јавних предузећа изгледа као понављање прошлогодишњег сценарија, када су разговори трајали пет месеци. Влада је, наиме, формирана у мају, а последњи директори су именовани у октобру. Тако је, рецимо, директор „Србијашума” на том месту тек годину дана (подсетимо, ово предузеће је за време прве владе Војислава Коштунице „припадало” Г17 плус, а после формирања прошлогодишње владе преузео га је ДСС). Још једна чињеница упада у очи – већина ДСС-ових директора је одмах по формирању ове владе поднела оставке и до сада су били у статусу вршиоца дужности, па је и такво привремено решење вероватно утицало на радни елан запослених.

Питање да ли би овај временски распон од формирања нове владе до избора нових директора (када нам је већ пракса таква) требало да буде краћи, ради бољег функционисања јавних предузећа, Даница Поповић, професор Економског факултета у Београду, сматра излишним.  

– Овакво управљање јавним предузећима је директна пљачка народа. Да ли треба да нас пљачкају једни или други је потпуно свеједно. Нема никакве разлике ако стављају једног некомпетентног уместо другог. Ако не постоји конкурс и јавност у целој тој процедури, мени је потпуно свеједно како се зове тај човек – каже она.

Наводећи да је основни проблем, „прагрех”, у томе што се партије понашају према државној имовини као према личној, Даница Поповић каже да је због тога сувишно и размишљати о предностима брзе замене директора.

– Какве везе то има? Откуд знате да неће доћи још гори? Није стручан ни један ни други – истиче она, објашњавајући тај свој став о стручности руководилаца јавних предузећа „контрапитањем” – ко би од приватних власника поставио те људе за директоре.

Како додаје, то су партијски чиновници и свеједно је из које су партије.