Почетак који не улива наду

Једна од највећих опасности за оне што много мисле јесте њихова склоност да проведу превише времена у тражењу решења а премало у спровођењу решења у дело. Још давно смо констатовали, док су Славољуб Муслин а после њега и Младен Крстајић па Љубиша Тумбаковић предводили наш најјачи фудбалски тим, да горући проблем лежи у дефанзиви! Рекло би се, и поред огромне жеље, да ништа боља ситуација није ни код Драгана Стојковића, с тим што код њега бриљирају нападачи, пре свих Александар Митровић и Душан Влаховић, па се тај велики недостатак, на нашу срећу, на неки начин не одражава и на резултат.

Србија је у ових шест година два пута успела да се пласира на Мундијал и прошле године на Европско првенство. У међувремену, док су нас повремено пратили стари проблеми, обезбеђен је и пласман у А дивизију Лиге нација, што је можда до пре само неку годину изгледало готово незамисливо. Често чујемо да су тренери који немају обичај да спроведу процес до краја у опасности да западну у зачарани круг. Може ли Србија до такмичења у Немачкој да поправи грешке које је прате, посебно у одбрани?

У Москви смо, рекло би се, доживели резултатски дебакл. Примили смо чак четири такорећи јефтина гола од екипе која практично више од две и по године не може да изађе из свог фудбалског дворишта. То је нешто што би требало да опомене Драгана Стојковића. Чињеница је да смо у највећем делу меча били неравноправан ривал. Јер, када на терену имате играча мање, онда вам се сужавају било какве жеље за будућим напретком. Да ли је судија био престрог? Можда јесте, јер ипак је ово била утакмица пријатељског карактера. И да је само опоменуо нашег Гајића, нико, баш нико, не би му замерио. Овако, од тог несрећног 18. минута утакмица је отишла у крајност, врло неповољну по наш тим.

– Судија је „убио” утакмицу. Искључење Гајића је одиграло кључну улогу. Штета, баш штета, мада је Србија показала да има играче – истакао је Валериј Карпин после меча у Москви.

Други проблем искрсао је оног часа када је наша одбрана почела да делује конфузно. Права је штета што нисмо могли да видимо како би у тој утакмици функционисао нови систем у одбрани, са четворицом играча испред голмана. Иако је чак четири пута вадио лопту из мреже голман Челсија Ђорђе Петровић је показао да на њега Стојковић може да рачуна као будућу прву опцију пред одлазак у Немачку. Једноставно, треба бити реалан  да је на голу био било ко, исто би се „провео” као и Петровић, ако не и горе.

Овај сусрет са Русијом била је прилика да видимо како Гајић и Здјелар, некадашњи „Новозеланђани” могу да се уклопе у селекторову концепцију. Гајић је прерано изашао са терена да би могао да се донесе било какав суд о њему док је Саша Здјелар показао да може да очекује место међу путницима за Немачку. Можда су неки други играчи подбацили или чак и потценили противнике што их је маестрално предводио сјајни Головин.

– Истина је да смо доживели тежак пораз – признао је Драган Стојковић, истакавши да је судија „одиграо” кључну улогу. Такође, морам да похвалим руску репрезентацију, виде се Карпинови обриси. Они ће бити велико изненађење за многе екипе.

Већ у понедељак следи нови испит у Ларнаки. Пред дуел са Кипром враћа се штопер Никола Миленковић.

– У тој утакмици идемо на победу – истиче Стојковић. – Покушаћемо да откријемо где лежи проблем свих проблема. Сада не можемо реално да говоримо о томе, пошто смо бројчано били слабији од противника. Ново гостовање пружа нам шансу да се искупимо.

Наш основни проблем лежи у дефанзиви. Такође, не треба заборавити да је и брзина један од проблема. Јер, када се суочите с веома брзим играчима, шансе су сведене на минимум. Можда би већ сада требало размишљати о млађим играчима, јер појединце време полако гази, хтели ми то да признамо или не. Уосталом, главни састав Руса је прексиноћ био чак три године млађи од нашег. Дакле, руска репрезентација својеврсни вакуум добро користи за подмлађивање и уигравање тима. Када се поново буду вратили на главну сцену, биће опасан такмац и најбољим екипама...

Умна агилност једна је од најважнијих вештина у решавању проблема. Стојковићу до јуна, када нас чекају завршни испити пред шампионат Европе, против Аустрије и Шведске, остаје да реши неколико загонетки које су битне по питању даље судбине овог тима. Најпре треба радити на чврстини игре, јер, прексиноћ су руски играчи лако излазили на крај у дуел игри. То наравно више не сме да се понови. Сигурни смо да ће Драган Стојковић, као одговоран човек, коме је дата нова шанса да води Србију на путу ка Америци, умети да препозна кључ свих проблема.

Да ли је Ераковић напредовао

Страхиња Ераковић је из Црвене звезде у руски Зенит отишао као значајно појачање, са претензијом да још више напредује у новом клубу. Међутим, стиче се утисак као да је стао тамо где је и био. Једноставно, некадашња нада Црвене звезде није се баш најбоље уклопио у селекторову замисао. Није ово критика на рачун младог играча, али би требало да схвати да је нужно много више труда и залагања да се достигну жељене висине. Ово је свакако опомена и осталим младим играчима који желе да обуку дрес Србије.