Самачки хотели постају прошлост

Једна од највећих тековина претходног вишедеценијског система – институција самачког хотела, полако али сигурно нестаје и губи значај који је имала. Некада је у Београду било двадесетак оваквих објеката, које су углавном подизала грађевинска предузећа. Већина их је доживела исту судбину као и компаније које су их основале, па су заједно са њима отишли „на добош”. Неки су као самачки хотел „Карабурма”, и после приватизације, задражали претходну намену. У овом објекту је месечна кирија око 4.500 динара, а могу да конкуришу сви запослени самци. Због повољне цене, често нема места, па је потребно раније се информисати о условима.

Свакако најспецифичнија је судбина хотела, који су у надлежности предузећа „Беостан”.

– Постојале су две врсте самачких хотела. Први су за потребе својих радника градили некадашњи гиганти, који су имали потпуно власништво над објектима, а други су, попут оних у саставу нашег предузећа подигнути на иницијативу синдиката и омладине – каже Василије Радовић, в. д. директора предузећа „Беостан”, кога је поставила Влада Србије.

У оквиру овог предузећа су четири хотела – на Вождовцу, Миљаковцу, Звездари и Карабурми. Раније је био још један хотел у Новом Београду, који је био најмодернији и најбољи, али им већ дуже време не припада.

Тренутно стање у објектима „Беостана” је далеко од идеалног. Радовић објашњава да је за изградњу ових хотела заслужан некадашњи гигант „Градско стамбено”, после чијег је распарчавања на више мањих предузећа остао спор око власништва над објектима.

– Самачки хотели подигнути су средствима из заједничког буџета „Градског стамбеног”. Предузећа су конкурисала и ако би испунила услове добијала су одређен број места, која би касније по интерним условима делила својим радницима – истиче Радовић.

Он каже да је проблем настао са пропадањем ових предузећа, па су запослени, у међувремену, прешли пут од перспективних радника до технолошких вишкова, а доста их је и пензионисано.

– Код нас је смештена сиротиња, која је после свих превирања која су нас снашла остала и без посла и без новца. Имамо станаре који ту живе откако је хотел направљен пре 30 година. Значајан део корисника нашег смештаја су избеглице, које су се овде скрасиле, а тих двадесетак квадрата животног простора су им све што имају – истиче Драган Чавић, управник самачког хотела „Миљаковац”.

Он додаје да највећи проблем, ипак, представља неплаћање комуналних рачуна. 

– Постоје корисници, који за све време становања у хотелу нису никада платили грејање, струју, воду. Када се донесе коначно решење и одлучи коме, у ствари, припадају ове зграде судбина ових људи ће бити неизвесна. Ако буде приватизација, нови газда сигурно неће толерисати неплаћање рачуна – наглашава Чавић. 

Чини се да ситуација није ништа боља ни у самачком хотелу „Вождовац”. Према речима управника Душана Радаковића, ту постоје 264 лежаја, а већину користе некадашњи радници.

– Као и сваки самачки хотел, овај објекат је од почетка био намењен за смештај младих запослених људи, који још нису засновали породицу. Ситуација се променила и сада ту станују углавном социјални случајеви, а има и пензионера – објашњава Радаковић.

Он указује и на злоупотребе овог јефтиног смештаја, па су тако неки корисници у међувремену решили стамбено питање, а остали да живе у хотелу где ништа не плаћају.

– Ти људи су уступили станове или куће деци, а они живе овде и одбијају да плате оно што потроше. Од укупног капацитета око 60 места се издаје другим корисницима као што су спортисти, студенти, млади радници. Они су најбољи станари и најредовније платише – истиче он.

Д. Вукотић

-----------------------------------------------------------

Неуслован смештај за породице

У самачким хотелима „Вождовац” и „Миљаковац” људи живе у просеку по петнаестак година, а они који нису самци указују на неусловност ових објеката за породични живот. На замерку предузећа „Беостан” да не плаћају рачуне, одговарају да сва комунална потраживања редовно измирују, али да овом предузећу одбијају да плате било шта јер су, кажу, тако радили раније, па су дошли у ситуацију да остану без струје, воде, грејања...

– По самачким хотелима сам укупно 22 године, а у овом сам последњих десет. Кад бих оцењивала смештај од један до десет, дала бих му минус 50. „Беостан” за кирију тражи 9.000 динара, а за то би требало и да одржавају објекат. Никакве услуге не добијамо, па због тога плаћамо само рачуне за грејање, воду, изношење смећа... – каже Милица Ивановић (41) из „Вождовца”.

Сличан став има и Вељко Иветић (72), који, такође, плаћа само комуналије.

– Кад смо „Беостану” плаћали, онда нисмо имали ни воду, ни струју, па смо због тога одбили да им плаћамо било шта, и сада сами регулишемо обавезе према комуналним предузећима – тврди овај станар хотела „Вождовац”.

За пензионерку Божицу Павловић (75), која пуне две деценије живи у овом хотелу, то је једини смештај који има, и каже да је колико-толико уљудан за једну особу.

– Од 13.000 динара пензије плаћам око 3.000 за рачуне. Пре сам плаћала и кирију и нисам имала ништа, а од 2005. године, као и остали плаћам само комуналије – објашњава Павловићева.

Биљана Маркота (45), око 14 година станује у „Вождовцу” и каже да је својим новцем средила гарсоњеру да изгледа иоле пристојно.

– Изборили смо се да склопимо уговор са „Београдским електранама” и „Водоводом”, па добијамо рачуне на своје име, а такав уговор немамо са „Електродистрибуцијом”, али и њима сваки месец плаћамо оно што потрошимо – наглашава Маркота.

У самачком хотелу „Миљаковац” ситуација је слична, само што су овде собе мање, па је и кирија нижа и износи око 7.000 за собу.

Саво Илић (50) је 15 година станар овог хотела и нема лепих речи за услове живота.

– Пошто сам породичан човек, веома је тешко живети у соби хотела за самце. Кирија је повољна, али све остало је јако лоше – каже он.

Да боље мишљење о хотелу немају ни они који плаћају чак и кирију, потврђује и Милић Лончаревић (48).

– Овде влада хаос јер нико ништа не плаћа. У једној соби живим са породицом 15 година, али то је заиста нељудски – истиче Лончаревић.

Д. В. В.