Муке са „златним руном”

Долово – Од некада петнаестак хиљада грла оваца остало је у јужнобанатском Долову једва хиљаду. Тај податак се преписује већ годинама, а традиционално окупљање, Смотра овнова – Долово 2024, била је прилика да узгајивачи покажу да постоје, да покажу шта држе у торовима и поразговарају о недаћама које прате узгој. Окупило их је 16. пут Удружење овчара „Долово”, огранак Удружења узгајивача „Банат”, па се у центру села иза месне канцеларије шепурило 36 расплодних овнова из ове регије. Али и ту се списак учесника добрано скратио, те су ове године презентовани примерци стигли из Фаркаждина, Торка, Ливада, Делиблата, Идвора, Опова, Иланџе, Банатског Новог Села, Гаја, Мраморка, Девојачког бунара, Банатског Новог Села и Панчева. Бирао се капиталац у више категорија. Сваки за пример и понос власника морао је имати лепу и велику главу, што дуже уши и реп и импозантне димензије и у висину, дужину и ширину, а гледала се и боја и густинa руна.

У категорији овнова старе, типично банатске расе цигаја победнички пехар је отишао у Иланџу, у руке Срђана Војнова, међу двисцима најлепши је био онај Михајла Калина из Идвора, а међу шиљеганима прво место је освојио ован Панчевца Ђорђа Чизмаша. Најбоље грло међу двисцима беле расе имао је Дарко Велемиров из Фаркаждина, од шиљегана истакло се грло Николе Радоњина из Долова, док је ван конкуренције, у ревијалном приказу, награду однео ован расе праменка Олгице Дмитровић из Девојачког бунара. Гран-при смотре није додељен.

У двадесетак боксова преовладавали су примерци капиталаца аутохтоне сорте – цигаја. Ње се не одричу војвођански овчари, па и даље верују да њихова овца није лошија од страних, које ипак узимају примат. Вајкају се углас да би требало да кланице више узимају ову расу, а држава да је стави у генетски ресурс, што би им омогућило веће добијање подстицаја, а не да се све сведе на лични ентузијазам и породичну традицију.

„Тешко је”, каже Ђорђе Чизмаш, пољопривредник из Панчева, један од бољих овчара у овом крају, са стадом искључиво банатске цигаје, од 180 грла. „Тешко је презимити, отхранити овцу до пашњака, али се сада надамо да ће држава одржати обећање, да добијемо 10.000 динара по грлу. Ја имам око стотину уматичених, па ће то добро доћи. Проблем је и мало овнова, што се и овде показало, јер немамо одакле да набавимо приплодни материјал, па ћемо за неколико година дођи у ситуацију да имамо овце у крвном сродству”, упозорава Чизмаш, додајући да одгајивачи имају и проблем са мањком пашњака, проналажењу чобана и шта да раде са вуном. Млади слабо хоће да се прихвате и оваца и чобанског штапа.

Да нешто шкрипи када је о узгоју оваца реч, показује и саопштење Удружења сточара „Овчар” из Сакула, да ће „Овчарски дани”, који су планирани да се одрже крајем овог месеца, први пут за 28 година – изостати.