За пет година цене повећане 34,8 одсто

Већини грађана се чини да су званични подаци о расту цена и њихов субјективни осећај о поскупљењима у раскораку. На сваком кораку се може чути шта ја имам од тога што је инфлација у фебруару пала на 5,6 одсто, или што је на крају прошле године била 7,6 одсто и што је просечна на нивоу 2023. године била 12 одсто… када је све скупо и када цене онога што највише купујем, а то је храна, не падају. Колике су све те годишње инфлације у збиру за последњих неколико година, односно колика су износила укупна поскупљења, питају потрошачи. Укратко, за пет година цене су повећане 34,8 одсто. Овај податак је пре неколико дана саопштио Републички завод за статистику (РЗС) у публикацији „Трендови у четвртом кварталу” 2023. године.

„У периоду 2018–2023. укупне потрошачке цене повећане су за 34,8 одсто, са просечном годишњом стопом раста од 6,2 одсто. То је утицало да раст реалних нето зарада у истом периоду износи 28,5 одсто, уз просечан годишњи раст од 5,1 одсто. Укупан раст реалних нето зарада у приватном сектору за период 2018‒2023. у потпуности је био усклађен са растом инфлације потрошачких цена, за разлику од јавног сектора, чије су реалне нето зараде скоро упола мање расле у поређењу са укупним растом инфлације, што је најизраженије било у 2022. години, кад је остварен чак и реални пад нето зарада у јавном сектору од 4,1 одсто”, наводи РЗС.

На тај начин, почев од 2021. године, реалне нето плате у приватном сектору годишње су брже расле од оних у јавном сектору у просеку за око пет процентних поена. У периоду 2018‒2023, зараде у приватном сектору скоро су дупло брже расле него зараде у јавном сектору.

И Милојко Арсић, професор на Економском факултету, који је и уредник њихове публикације „Квартални монитор” у броју објављеном прошле недеље осврнуо се на поменути раст плата у приватном сектору.

Како је навео, од 2019. године реалне зараде у приватном сектору повећане су за 23,3 одсто, а у јавном за 8,1 одсто. Зато је сада премија за рад („награда”) у јавном сектору 0,8 одсто. Раније је разлика била велика. Сада постоји потцењеност запослених у јавном сектору, посебно у образовању и здравству. Од 2018. године плате расту брже од продуктивности у целој Европи, а највише у југоисточној Европи и Србији.

Републички завод за статистику навео је и да су у периоду 2018‒2023. укупни реални јединични трошкови рада порасли за 23,3 одсто, са нешто споријом динамиком просечне годишње стопе раста од 4,3 одсто од раста укупних реалних нето плата. Реални јединични трошкови рада у приватном сектору у просеку су били покривени растом реалних нето плата, за разлику од јавног сектора, где је реални раст зарада вишеструко премашивао динамику реалних јединичних трошкова рада.

Анализом структуре реалних јединичних трошкова рада у посматраном периоду уочено је да је разлог за бржи раст реалних јединичних трошкова рада у јавном сектору био бржи раст продуктивности него у приватном сектору, и то због споријег раста броја запослених, за разлику од приватног сектора. То је условило да су стопе трошкова рада у јавном сектору од 2021. године постале чак и негативне.