Тероризам као део партије геополитичког шаха

Тела настрадалих у терористичком нападу у 22. марта у Москви још се нису охладила, а руски званичници већ су почели да доводе Украјину у везу са њим. Најдиректнији је био Николај Патрушев, секретар Савета за безбедност Русије, који је данас на новинарско питање ко је организовао напад кратко одговорио: „Наравно, Украјина”.

Владимир Путин је најавио одмазду према онима који стоје иза масакра, па се његов следећи потез помно прати. Ако се испостави да Кијев заиста има везе са трагедијом у „Крокус ситију”, у којој је, према последњим подацима, страдало 139 људи, она би могла бити искоришћена за јачање домаће подршке рату против Украјине. А то онда може да значи војне ударе много већих размера. Има примера у новијој историји за такав след догађаја. Серија бомбашких напада у Москви 1999. године за коју су оптужени Чечени, омогућила је тадашњем премијеру Путину да оправда почетак Другог чеченског рата и покрене бомбардовања великих размера. Кампања је сломила чеченски сепаратистички покрет, а рат је увелико повећао Путинову популарност и довео га до његовог првог избора за председника земље.

Велике силе умеју да искористе трагедије за контраудар у циљу успешније реализације геополитичких планова. Тако је и Џорџ Буш, после највећег напада свих времена на америчком тлу 11. септембра 2001, своју спољну политику која се до тада заснивала на јачању економских и политичких веза са Латинском Америком, окренуо рату против тероризма. Али, поред тога што инвазије на Аваганистан и Ирак није успео да оконча за време свог мандата, а оставио је хаос у тим земљама који је и данас присутан, Буш је напустио и Уговор о антибалистичким ракетама (АБМТ). Било је то равно 30 година након што су га потписали Ричард Никсон и Леонид Брежњев, чиме су у великој мери спречили да хладни рат не постане врућ. Одредбе АБМТ-а, наиме, ограничавале су ове две суперсиле да развијају системе за одбрану од балистичких пројектила на својим територијама.

Онда је дошао напад на Светски трговински центар у Њујорку и Бела кућа је  саопштила да Америка мора да изгради антиракетне системе да би се заштитила од ризика који прети од „терористичких држава” и могућности да оне дођу о посед оружја за масовно уништење. А Москва је на то одговорила јачањем свог нуклеарног потенцијала.

Иако није светска сила и Турска годинама спроводи војне акције у Ираку и Сирији, у полуаутономним курдским областима, за које Реџеп Тајип Ердоган каже да нису усмерене против Курда, већ против терористичких група. Ако је тачна тврдња Винстона Черчила „да се историја понавља, али да сваки пут све више кошта” – а видимо какве су до сад историјске последице произвели догађаји повезани са тероризмом – цена коју ће платити организатори масакра у Москви биће висока.