Мук о агресији НАТО-а и после четврт века

Одбијање да се чују аргументи против агресије НАТО-а на СР Југославију и мук на ту тему, али и подршка постојању тзв. Косова неки су од главних мотива зашто се на дневном реду седнице Савета безбедности УН није нашла тема бомбардовања 1999. године, поводом четврт века од почетка овог напада на једну суверену земљу. Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да је запањујуће то што неко не жели да чује истину о догађајима од пре 25 година. Додао је да многе земље нису хтеле да улазе у конфликте на седници и исказао захвалност Русији, Кини и Алжиру што су били принципијелни током прексиноћњег гласања.

„Очигледно ниједан ни други предлог није имао потребну већину јер је већина земаља била суздржана. Оно што је за нас битно, то је да, без обзира на то да ли je седница била одржана или не, историјска је истина о којој говоре и они сами, а то је да није било правног основа за бомбардовање Србије, да је та одлука била нелегална, али по њиховом мишљењу легитимна, зато што је била хуманитарна катастрофа, такозвана на Косову и Метохији”, навео је Дачић. Подсетио је да би седнице СБ требало да се одржавају кад год нека од чланица затражи и да се у последњих пет година није догодило да се не одржи, све до прексиноћ.

Према оцени народног посланика Милована Дрецуна, одбијање да се на дневни ред СБ УН стави иницијатива Русије да се расправља о 25. годишњици агресије НАТО-а на СРЈ, али и најава да ће се на предстојећој седници Савета Европе разматрати пријава за чланство тзв. Косова у СЕ – представљају подршку лажној држави где је најважнији циљ да се њој некако отвори процес ка чланству у НАТО-у. „Тада би прича, што се њих тиче, вероватно била завршена, јер ако сте у НАТО-у, онда се у случају потребе активира члан 5 и тиме се Србији ставља до знања да је ово за њу заувек изгубљена територија и да не можемо да рачунамо да ће се једног дана вратити поново у састав наше државе”, рекао је Дрецун за ТВ Пинк, преноси Танјуг. Додао је да НАТО као организација има став да се, с обзиром на то да тзв. Косово није међународно признато, уопште не разматра да приступе програму Партнерство за мир, али да изгледа водећа чланица НАТО-а има неке другачије планове и раде на реализација тих планова. „САД отворено говоре да ће учинити све што могу да подрже чланство Косова у НАТО-а јер, како њени представници кажу, верују да ће то допринети регионалној стабилности и безбедности”, каже Дрецун.

Политички аналитичар Предраг Рајић за „Политику” оцењује да је одлука Савета безбедности УН била очекивана с обзиром на композицију тренутног СБ јер, како је навео, већина држава које су сада у СБ признају тзв. Косова. „Тако да је негде очекивано било да ће одлука бити оваква, односно да се неће отварати посебна расправа иако ју је Русија захтевала. Мислим да нам је та седница поново показала да оне државе које су извршиле бомбардовање и које су признале такозвано Косово или су на неки начин блиске том ставу не мењају своју позицију када је реч о 1999, али ни о 2008. години. И да су и даље њихове политике усмерене ка томе да се тзв. Косово у том смислу помаже, подржава, јача и да се где је то год могуће укључује у неке међународне институције”, истакао је Рајић.

С тим у вези, додао је, видимо и понашање истих тих земаља када је реч о Савету Европе, односно извештају Доре Бакојани и које је у суштини позитивно за Приштину јер се њиме препоручује чланство тзв. Косова у СЕ. „Рекао бих да је то део дуготрајног процеса који се очигледно не мења и где они који су извршили бомбардовање 1999. и даље стоје на позицијама да је то било оправдано и да немају никакав разлог да свој став према том питању мењају или коригују на неки дубљи или озбиљнији начин, већ да ће заступати политику која је усмерена ка остваривању свих оних циљева које косметски Албанци имају”, закључио је Рајић. 

Боцан-Харченко: Запад је хистерично блокирао седницу јер се плаши истине

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко поручио је да су западне земље блокирале одржавање седнице Савета безбедности УН поводом 25 година од почетка агресије НАТО-а на СРЈ јер се, како је навео, плаше истине. „Запад је хистерично блокирао одржавање седнице СБ УН поводом 25 година од почетка агресије НАТО-а на Југославију. То све говори само за себе, објашњава више од десетина излагања. Како ли се само плаше истине”, навео је Боцан-Харченко на друштвеној мрежи „Икс”. А члан Руске академије наука Јелена Гускова оценила је добром иницијативу Русије да се у СБ расправља о 25. годишњици агресије НАТО-а на СРЈ и поручила да Русија никада неће заборавити шта се тада десило. „На згради америчке амбасаде у центру Москве наши су написали: ’Никада нећемо заборавити 1999’”, каже Гускова.