Колико читају наша деца

Конференција „Подстицање читања” као четврта у низу конференција у оквиру Форума овогодишњег Сајма књига у Београду, посвећеног горућим проблемима издаваштва у Србији, одржана је јуче у сали „Слободан Селенић” Београдског сајма. Учесници разговора у којем је кључна тема било питање како на најефикаснији начин приступити подстицању читања код деце, били су Весна Ћоровић Бутрић, писац за децу и одговорни уредник програма за децу и младе Радио Београда 1, Славица Агатоновић, књижевни преводилац, др Јован Љушановић, професор на Високој школи за васпитаче у Новом Саду, мр Ивана Степановић, психолог и истраживач на Институту за психологију у Београду, и модератор разговора Александра Вићентијевић, начелник Дечијег одељења Библиотеке града Београда.

Они су изнели своја размишљања о томе ко је одговаран за ситуацију у којој деца данас изразито мало читају, који су могући путеви превазилажења поразних резултата истраживања када је реч о заинтересованости најмлађих за писану реч, као и о ситуацији у неким европским земљама. Александра Вићентијевић је изнела податак да у Финској 55 процената укупног становништва има чланство у некој од библиотека, док је у нашој земљи тај број око пет одсто, додајући да је један од многих разлога слабе заинтересованости деце за читање и лоше одабрана школска лектира јер садржи наслове који излазе из оквира природне рецепције данашњег детета.

Мр Ивана Степановић је изнела резултате истраживања спроведених у неколико средњих и основних школа у вези са читалачким навикама школараца, и навела да је свега седам процената ученика у средњим школама навело да се у њиховим домовима књига цени и чита док су остали одговорили или да се у њиховим породицама читање не вреднује па се и не чита, или да је књига нешто што се поштује, али упркос томе не постоје неговање и култура читања. Ипак, 60 процената најмлађих школараца је одговорило да воли да чита и да редовно узима књиге из својих школских библиотека. Ипак, она закључује да се у школама читање недовољно стимулише , али да ни у породицама деце ситуација није ништа боља.

Посебно занимљив податак, који је изнела Славица Агатановић, јесте да за разлику од Финске, у Шведској, као и код нас број изнајмљених књига у школској популацији такође опада. Чињеница је и да деца која читају, данас врло често нису прихваћена од вршњачких група. Весна Ћоровић Бутрић је изнела став да се мора узети у обзир чињеница да је време у којем данашња деца расту постало дигитално време, и да оно подразумева и другачији начин живота. Ипак, то никако не подразумева да је читање књиге постало замењиво у ери дигитализације. Закључено је и да у нашој земљи, упркос знатно поремећеном вредносном систему, књижевност за децу живи, да имамо довољан број квалитетних писаца, илустратора и издавача који улажу своје креативне напоре како би допринели развијању културе читања код најмлађих читалаца, наводећи пример „Креативног центра”.

-----------------------------------------------------------

За професионално преводилаштво

У оквиру Форума преводилаца и издавача,установљеног прошле године на највећем београдском фестивалукњиге, модератори  су били  председница Удружења књижевних преводилаца Србије Јелена Стакић, преводилац са мађарског Марко Чудић и преводилац са италијанског језика Елизабет Васиљевић.

Тема која се наметнула ове године била је крађа превода, односно преузимање превода са хрватског,прилагођавање на српски језик, и обрнуто, аједно од предложених решења била  је иницијатива да се направе међудржавни уговори, међу земљама региона, када су у питању крађе у области преводилаштва.

Покренуто је и питањерецензија превода које у нашој земљи не постоје, а могућа решења су се кретала у два правца. Истакнуто је да издавачи нерадо плаћају рецензије, а да Удружење преводилаца нема средства за то.

На питање да ли би као издавач платио рецензију превода за који није  сигуран да ли је добар и да ли би радије платио нови превод или адаптацију превода, Гојко Божовић као издавач каже да би радије платио добар превод него адаптацију, као и да има задршку пред рецензијом, јер она често може имати идеолошки предзнак, те је он радије за стручну критику превода у периодици. Преводилац Ана Сибиновић је нагласила да је према њеном мишљењу адаптација апсолутно недопустива, и да је поновно превођење дела која су већ преведена на неки од суседних језика/дијалеката обавезно, док је Јелена Стакић напоменула да није потпуно против адаптација  превода уколико је реч о некој стручној литератури, а не књижевности, као и да,нажалост, постоје преводиоци који су спремни да за новац уступе свој превод на адаптацију.

Закључено је и да је санкционисање крађа у области преводилаштва до сада било потпуно неефикасно,као и то да су медији у обавези да редовно извештавају о учесталим крађама у области књижевног преводилаштва.

М. Андријашевић

-----------------------------------------------------------

Новинари гласали за „Геопоетику”

Најбољи издавач између два сајма, према гласовима 30 извештача са 53. Београдског сајма књига из 14 редакција, писаних и електронских медија из Србије је „Геопоетика”, која је добила 65 поена. „Геопоетика” је убедљиво победила и као издавач који има најпрофесионалнији однос према медијима (са 43 поена).

По оцени извештача, најбољи издавачи су имали и најпрофесионалнији однос према медијима. Тако друго место међу најбољима деле „Клио” и „Службени гласник” са по 17 поена. Са 14 новинарских поена на трећем месту је „Лагуна”.

Други најљубазнији издавач према новинарима је „Клио” (са 19 поена), а трећи је „Алнари” (15 поена).

Издавачка кућа „Геопоетика” епитет најбољег издавача између два сајма добила је убедљиво, јер је од 90 могућих гласова освојила 65.Да је награда отишла у праве руке сведочи и чињеница да је пре три дана „Геопоетика” добила и награду сајамског жирија као „Најбољи издавач године”.

Новинарске награде ове године састоји се од скулптуре „Срећа” Јове Петијевића, графике „Пробни лет” Љубивоја Лазића и повеље. Награде ће свечано бити уручене у недељу у 12.30 часова у сали „Слободан Селенић” на Београдском сајму књига.

Комисија која је утврђивала резултате гласања радила је у саставу: Војка Пајкић (Радио Београд 202), Мира Канкараш Тркља (Танјуг) и Драган Богутовић (Вечерње новости).

А. Б.

-----------------------------------------------------------

Сајам се не продужава

Иако се причало да ће 53. међународни Београдски сајам књига (као претходних година) бити продужен за један дан, Савет сајма јуче је одлучио да нема продужења нити ће данас, као што се такође пронео глас, улаз бити бесплатан. Дакле, данас је последњи дан Сајма књига (од 10.00 до 20.00) а појединачна улазница је, као и до сада, 220 динара.