Позивамо Албанце на дијалог, на КиМ има места за све

Говори се да је питање правног положаја Српске православне цркве (СПЦ) најсложеније политичко питање преговора о Косову и Метохији. После осам векова непрекинутог присуства на простору КиМ, СПЦ не може да буде део било каквих политичких преговора и споразума о статусу Космета. Поштовање, заштита људских права и, посебно, верских права представљају универзалну цивилизацијску вредност, јер та права припадају свима, а морају бити гарантована и Српској православној цркви и њеном верном народу. Дакле, универзална људска и верска права и слободе не могу бити део статусних преговора и политичких споразума, она се подразумевају и загарантована су међународним правним актима, овим речима патријарх Порфирије отворио је јуче научни скуп „Косово и Метохија, историја и културно наслеђе” на Православном богословском факултету у Београду.

Том приликом позвао је косовско-метохијске Албанце на дијалог, јер „на Косову и Метохији има места за све, увек и још увек има места дијалогу о животу људи”.

Говорећи о непроцењивом материјалном богатству које се налази у јужној српској покрајини, патријарх је подсетио да се на КиМ налази више од 1.300 храмова и црквишта.

– Каква је покретачка сила саградила, осликала и украсила толике храмове, више од осам по једном квадратном километру? То може само снага љубави, снага божанске, Христове љубави која је красила и краси сва покољења нашег народа. Подсетићемо да је блаженопочивши патријарх Павле у оно тешко време, 18. јуна 1999. године, у манастиру Грачаници рекао међународним представницима: „Ми Срби овде на Косову и Метохији смо оно што су наше светиње”, истакао је српски патријарх и упозорио да су на делу „фиктивне, имагинарне конструкције о пореклу српских светиња” и замена места жртава и злочинаца.

Епископ рашко-призренски Теодосије рекао је да услови у којима данас живе Срби на КиМ нису никада били тежи, имајући у виду честе оружане нападе, пљачке, одсуство људских права, немогућност да заштитимо своју имовину и идентитет…

– Готово да не прође ниједан дан а да се не догоди ново страдање. Данас је реткост да се види простор где Срби теже живи, а где је толико хришћанства, наде и спремности да се остане свој на своме као што је то на Косову и Метохији. Кључну улогу у опстанку нашег народа и очување Косова и Метохије има црква као духовни стожер око којег се народ увек окупљао у тешка времена, коме се враћао након свих историјских лутања. Гледамо та лица људи који долазе са сузама у очима, дубоко осећајући да долазе у очев дом, у своју духовну постојбину. Они ту напајају своје душе утехом, подсећајући се ко су и шта су. Без наше цркве и без наших светиња и по Косову и Метохији и широм српских земаља, ми бисмо били једно племе без будућности и корена – казао је епископ рашко-призренски Теодосије истичући да су људи који данас живе у енклавама истински хероји.

Скупу се обратио потпредседник Матице српске Јован Делић апелујући да се никада не заборави да су српском народу на Косову и Метохији три престонице – две царске, Призрен и Приштина, и једна божја Пећка патријаршија.

– Ми небеским и земаљским варварима супротстављамо културу и памћење и имамо пред очима у свакој молитви Пећку патријаршију, Грачаницу и Високе Дечане – казао је Делић. Предавања са овог научног скупа, на којем се говорило о територији КиМ у средњем веку под византијском, бугарском и српском влашћу, у Краљевини СХС, о политици Јосипа Броза Тита, али и о тамошњем археолошком и културном богатству, биће сабрана у зборник који ће СПЦ издати и на српском и на енглеском језику. Скупу су присуствовали министарка културе Маја Гојковић, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон, историчар Милош Ковић, професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић…