Pozivamo Albance na dijalog, na KiM ima mesta za sve

Govori se da je pitanje pravnog položaja Srpske pravoslavne crkve (SPC) najsloženije političko pitanje pregovora o Kosovu i Metohiji. Posle osam vekova neprekinutog prisustva na prostoru KiM, SPC ne može da bude deo bilo kakvih političkih pregovora i sporazuma o statusu Kosmeta. Poštovanje, zaštita ljudskih prava i, posebno, verskih prava predstavljaju univerzalnu civilizacijsku vrednost, jer ta prava pripadaju svima, a moraju biti garantovana i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenom vernom narodu. Dakle, univerzalna ljudska i verska prava i slobode ne mogu biti deo statusnih pregovora i političkih sporazuma, ona se podrazumevaju i zagarantovana su međunarodnim pravnim aktima, ovim rečima patrijarh Porfirije otvorio je juče naučni skup „Kosovo i Metohija, istorija i kulturno nasleđe” na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Tom prilikom pozvao je kosovsko-metohijske Albance na dijalog, jer „na Kosovu i Metohiji ima mesta za sve, uvek i još uvek ima mesta dijalogu o životu ljudi”.

Govoreći o neprocenjivom materijalnom bogatstvu koje se nalazi u južnoj srpskoj pokrajini, patrijarh je podsetio da se na KiM nalazi više od 1.300 hramova i crkvišta.

– Kakva je pokretačka sila sagradila, oslikala i ukrasila tolike hramove, više od osam po jednom kvadratnom kilometru? To može samo snaga ljubavi, snaga božanske, Hristove ljubavi koja je krasila i krasi sva pokoljenja našeg naroda. Podsetićemo da je blaženopočivši patrijarh Pavle u ono teško vreme, 18. juna 1999. godine, u manastiru Gračanici rekao međunarodnim predstavnicima: „Mi Srbi ovde na Kosovu i Metohiji smo ono što su naše svetinje”, istakao je srpski patrijarh i upozorio da su na delu „fiktivne, imaginarne konstrukcije o poreklu srpskih svetinja” i zamena mesta žrtava i zločinaca.

Episkop raško-prizrenski Teodosije rekao je da uslovi u kojima danas žive Srbi na KiM nisu nikada bili teži, imajući u vidu česte oružane napade, pljačke, odsustvo ljudskih prava, nemogućnost da zaštitimo svoju imovinu i identitet…

– Gotovo da ne prođe nijedan dan a da se ne dogodi novo stradanje. Danas je retkost da se vidi prostor gde Srbi teže živi, a gde je toliko hrišćanstva, nade i spremnosti da se ostane svoj na svome kao što je to na Kosovu i Metohiji. Ključnu ulogu u opstanku našeg naroda i očuvanje Kosova i Metohije ima crkva kao duhovni stožer oko kojeg se narod uvek okupljao u teška vremena, kome se vraćao nakon svih istorijskih lutanja. Gledamo ta lica ljudi koji dolaze sa suzama u očima, duboko osećajući da dolaze u očev dom, u svoju duhovnu postojbinu. Oni tu napajaju svoje duše utehom, podsećajući se ko su i šta su. Bez naše crkve i bez naših svetinja i po Kosovu i Metohiji i širom srpskih zemalja, mi bismo bili jedno pleme bez budućnosti i korena – kazao je episkop raško-prizrenski Teodosije ističući da su ljudi koji danas žive u enklavama istinski heroji.

Skupu se obratio potpredsednik Matice srpske Jovan Delić apelujući da se nikada ne zaboravi da su srpskom narodu na Kosovu i Metohiji tri prestonice – dve carske, Prizren i Priština, i jedna božja Pećka patrijaršija.

– Mi nebeskim i zemaljskim varvarima suprotstavljamo kulturu i pamćenje i imamo pred očima u svakoj molitvi Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Visoke Dečane – kazao je Delić. Predavanja sa ovog naučnog skupa, na kojem se govorilo o teritoriji KiM u srednjem veku pod vizantijskom, bugarskom i srpskom vlašću, u Kraljevini SHS, o politici Josipa Broza Tita, ali i o tamošnjem arheološkom i kulturnom bogatstvu, biće sabrana u zbornik koji će SPC izdati i na srpskom i na engleskom jeziku. Skupu su prisustvovali ministarka kulture Maja Gojković, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, istoričar Miloš Ković, profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić…