„Гаспром” завршава техничку документацију за Банатски Двор

Када је Александар Вучић, председник Србије, гостујући пре неколико дана на ТВ Прва, изјавио да морамо да обезбедимо додатна складишта гаса и да моли Русе да више не одуговлаче, будући да се 13 година чека на проширење постојећег складишта Банатски двор, поново се покренуло питање зашто се толико чека на „Гаспром” да настави са радом и где је запела цела прича.

Наиме, „Гаспром” је у овом складишту већински власник са 51 одсто, а „Србијагас” са 49, што је и разлог због кога Србије не може сама да одлучује и прошири га.

Упитани у којој су фази преговори око наставка овог посла и да ли ћемо унедоглед чекати руску страну, или ћемо кренути у градњу два нова подземна складишта у Итебеју и Честерогу из Министарства енергетике за „Политику” кажу да компанија „Гаспром” као већински власник подземног складишта гаса Банатски Двор тренутно завршава рад на техничкој документацији, која је и први корак у доношењу инвестиционе одлуке.

– У сарадњи са надлежним државним органима „Гаспром” и пројектант усаглашавају динамички план за реализацију пројекта у оквиру кога треба размотрити све могућности за убрзавање реализације више пројектних активности – истичу у ресорном министарству.

Потреба за реализацијом овог пројекта је дефинисана у оквиру свих владиних стратешких докумената, те се његова реализације не посматра из угла политике, већ пре свега као пројекат који је економски и енергетски оправдан и потребан.

Пројектом проширења овог складишта планирано је да капацитет буде 750 милиона кубика гаса, при чему се разматра проширење на додатно лежиште Честерег, чиме би укупни капацитет био до једну и по милијарду кубика гаса.

На питање постоји ли могућност откупа власништва ако „Гаспром” неће да се бави тим питањем у скорије време, а енергетска безбедност Србије је ипак на првом месту, из Министарства енергетике одговарају да пројектом нису планиране промене организационе структуре компаније која управља подземним складиштем Банатски Двор.

Иначе, градња овог складишта је завршена пре 13 година.

С друге стране, гасно поље Честерег је при крају експлоатације, због чега је кандидат за будуће ново складиште. Остаје у плану и градња српског Итебеја, који је на 30 километара од Банатског Двора.

Подсетимо, споразуми и меморандуми о проширењу подземног складишта гаса Банатски Двор потписивани су у три наврата – најпре, 2015. у Москви је свој потпис на споразум са Србијом и „Србијагасом” ставио сам председник УО „Гаспрома” Алексеј Милер. Према том споразуму, складиште је требало да буде проширено на милијарду кубика. Након две године потписан је на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу Меморандум о разумевању, а потписали су га директори „Гаспрома” извоза и „Србијагаса” Елена Бурмистрова и Душан Бајатовић. Тај документ предвидео је израду техничке и финансијске студије изводљивости за проширење капацитета јединог домаћег подземног складишта гаса, које је у већинском власништву руског „Гаспрома”.

Како је тада наведено, зависно од резултата студија, капацитет подземног складишта могао би да буде повећан са 450 на 750 милиона кубних метара. Последњи споразум о истој ствари парафиран је 2019. године између првих људи „Гаспрома” и „Србијагаса”. Исте године најављено је и да је у плану градња складишта у Итебеју, капацитета око милијарду кубика, као и још једног код Панчева.