Смањују се инвестиције из Немачке

Немачка је убедљиво највећи трговински партнер Србије. Извоз у ту земљу износи четири милијарде евра, док се увози робе у вредности од 4,4 милијарде евра. Прилив страних директних инвестиција (СДИ) од 2015. године већи је од две милијарде евра, што је 10,8 одсто укупних. Од 2000. године инвеститори из Немачке уложили су шест милијарди евра. Ове податке је саопштила Кори Удовички, главна економисткиња Центра за високе економске студије (ЦЕВЕС-а) на представљању резултата студије „Трговински односи између Србије и Немачке у периоду од 2015. до 2022. године” на годишњој скупштини чланова Немачко-српске привредне коморе.

„СДИ из Немачке су од 2016. године у паду и практично су преполовљене, односно враћене на ниво од 200 милиона евра годишње. Колике су биле 2016, успорена су и немачка улагања у целом свету, што је одраз општег негативног расположења у немачкој привреди”, оценила је Удовички.

Потпомогнут снажним приливом СДИ из немачког капитала, извоз из Србије у Немачку је у периоду од 2015. до 2022. године растао 15,8 одсто годишње. Тај раст је био бржи од увоза, чија је стопа била 11,1 одсто. То је довело до последичног смањења спољнотрговинског дефицита Србије са 667 милиона евра на 385 милиона евра. Ако се узме у обзир и прилив СДИ, дефицит платног биланса Србије с Немачком скоро да је затворен.

Нешто преко половине укупног извоза из Србије у Немачку односи се на сектор „мобилности”, са процењеном вредношћу од око 2,1 милијарду евра. Ову извозно оријентисану производњу предводе углавном немачка привредна друштва која производе полупроизводе за аутомобилску индустрију: комплете каблова, електромоторе, а одскора и системе инфо-забаве, као и готове производе, попут трамваја. Остало су производи од метала, машине и електрични апарати, прехрамбени производи и хемикалије.

Увоз из Немачке у Србију је у великој мери одређен извозом. И ту доминирају компоненте за машине, механички апарати и електрична опрема, који се прерађују у Србији и реекспортују у Немачку ради уградње у финалне производе. Поред ових полупроизвода, Србија из Немачке увози возила, фармацеутске производе и остале кућне апарате. „Чврсти односи базирани на СДИ и трговинским односима између Србије и Немачке резултат су комбинације историјских веза, стратешких улагања и узајамних економских интереса, а индустријско наслеђе Србије и стручна радна снага такође играју улогу.

Положај Немачке као главног инвестиционог партнера Србије условљен је историјском усклађеношћу Србије са западноевропским стандардима још из времена Југославије, што је омогућило развој високостручне радне снаге у сектору индустријске производње, која пружа изузетну вредност за уложени новац, било као запослени или као партнерско мало или средње предузеће из Србије”, навела је Удовички.

Немачке инвестиције у Србији довеле су до значајног ефекта економског преливања. Поред доприноса стабилизацији платног биланса, најочигледнија корист је стварање нових радних места, што је од посебног значаја у периоду након светске економске кризе. Немачка привредна друштва у 2023. години у Србији запошљавала су око 80.000 људи. Ово иницијално отварање нових радних места је подстакло реиндустријализацију и допринело задржавању и даљем развоју постојећег људског капитала.

Немачка привредна друштва су створила конкурентно окружење и донела иновативнију пословну праксу. Ове везе и лични односи с Немачком помогли су многим привредним друштвима у Србији да се уздигну.