Француски дијалог у Србији

Дијалог у Србији може се повезати са судбином једног старог Дијалога, и то Дијалога са великим Д. Наиме, деведесетих се на Ушћу појавио елегантни брод ресторан са истоименим називом – Дијалог. Брод је изграђен почетком двадесетог века, а можда је био и заплењен или добијен као репарација након Првог светског рата, као и многи бродови из тадашње југословенске речне флоте. Како се брод обрео на Сави није превише релевантно за сам дијалог о коме данас пишем.

Многи, па и ја, су уживали у ненаметљивом црвеном броду и доброј кухињи коју је Дијалог пружао. Тај брод некако тоне 2010. године, а још увек нисам сазнао да ли је Дијалог остао на савском дну, испред Музеја савремене уметности или се неко потрудио да га извади из муља и обнови.

Бројни су покушаји у различитим областима да се са дна на површину извуче више пута потонули дијалог у Србији, па ћу се и ја данас у томе опробати и то у области значајној за европску интеграцију Србије. Говорим о зеленој транзицији, као делу приступних преговора под кодним именом Кластер 4 – Зелена агенда и одржива повезаност.

Постављам питање где су енергетска и зелена транзиција Србије и који су њени најјачи стубови и обраћам се стручњацима из више области, од енергетике, рударства и економије до заштите животне средине.

Неколико је чињеница и порука из Европске уније које могу умирити све који са забринутошћу гледају на пројекте ископавања и прераде критичних минерала у Србији, од постојећих до будућих рудника. Пре свега то је обавеза да стратешке сировине, укључујући и литијум, борате и бакар морају да буду произведен уз поштовање највиших еколошких стандарда и то не само у земљама ЕУ. У супротном Србија, тј. компаније ступањем на снагу ове директиве фебруара 2027. неће моћи на тржиште Европске уније да извозе ни стратешке сировине, ни производе који их садрже. Наиме, ЕУ уводи батеријски пасош као вид дигиталног сертификата који ће садржати податке о пореклу и одрживости материјала који се користе у процесу производње батерија за електрична возила.

Вреди прочитати директиву Европске уније о стратешким сировинама која предвиђа и скраћење ланца снабдевања као политику ЕУ. Пандемија, као и ратови, несигурности и будући изазови налажу да се питање снабдевања и одрживости ланаца производње посматра дугорочно, а да се и стратешке сировине, као и производња траже у европском дворишту.

Брига за биодиверзитет, а пре свега за воду, мора нас водити даље у истраживање ефеката ископавања литијума и ту јасне одговоре и иновативна решења дају и они који планирају ископавање, али не видим да њихови одговори долазе до јавности.

Чекамо студију о утицају пројекта „Јадар” на животну средину која ће дати одговоре на многа питања и након које ће моћи да се отвори аргументована расправа, без дезинформација које се свакодневно пласирају и без ширења панике.

Свако има право да вага пројекте и политике које се тичу нашег окружења. Устав препознаје право да будете информисани и право да учествујете у процесу доношења одлука.

Некако у јеку гласних аргумената који се чују у нашој јавности да Европска унија не тражи литијум на својој територији, већ га тражи у Србији, незапажено је прошла вест о томе да се дијалог о француском пројекту „Емили” и литијуму организује у тој земљи, унутар ЕУ.

Национална комисија за јавну дебату (Commission nationale du débat public), као тело основано 1995. године, које је свој углед стекло у оштрим, али ипак конструктивним ставовима организује ову расправу у Француској.

Неповерење у комисије које су у Србији осниване у протеклим деценијама за бројна питања мора се превазићи, и то управо кроз стручњаке који би у њу ушли, како би бранили право да грађани буду обавештени, да учествују у расправама, да се јавно објављују сви подаци од утицаја на животну средину и да одлуке о јавним политикама буду утемељене, балансиране и плод дијалога.

Пројекат „Емили” је у Француској започет крајем 2022. године и ових дана приводе се крају истраживања у огледном постројењу које ће показати потенцијале пројекта и утицај на животну средину.

Овај „француски дијалог” је модел који и Србија може следити, уз постављање истих питања која постављају и грађани Француске, а у чему им помаже поменута комисија. Сам пројекат „Емили” иде веома проактивно ка грађанима, обезбедио је и интернет презентацију са свим материјалима који се тичу овог пројекта.

Четемхаус дијалог смо савладали још 2019. године на Факултету политичких наука, доиста о теми која је и данас више него актуелна, о изборним условима, али време је да савладамо и „француски дијалог” у коме се у срцу француске, у малом месту налик на Недељице започиње дијалог, без физичког напада и упада на трибине, већ уз аргументе, истраживања, као и прве показатеља ефеката рударења и прераде.

Француска и Србија у том смислу могу у слично време да отворе јавни дијалог о теми која је и у једној и у другој држави препозната као стратешки важна за процесе зелене транзиције, декарбонизације привреде и преласка на електромобилност.

Француски литијум, иначе такође пројектован из будућег подземног рудника, иако значајан по капацитетима (34.000 тона литијум карбоната), мањи је од планиране производње у склопу пројекта „Јадар” која би достигла 58.000 тона.

У мају прошле године отворена је и прва гигафабрика литијумских батерија у Француској од стране АЦЦ групације коју чине „Стелантис”, „Мерцедес-Бенц”, „Сафт” и „Тотал енерџис”. По ранијим наводима, у Ћуприји би ускоро требало да се крене са изградњом гигафабрика батерија словеначког „Инобата”, који поред фабрике батеријских ћелија „Елевен Ес” у Суботици већ ствара солидну основу за наш сектор електромобилности. Велики ентузијаста на овом пољу Емануел Макрон састајао се неколико пута са Илоном Маском да га убеди да поред Немачке своју другу гигафабрику у Европи отвори баш у Француској.

Када све ово савладамо, од европских директива, до дијалога, лакше ће бити да неострашћено и уз помоћ чињеница разговарамо и о долини Јадра и о пројекту који је у току, без напада, политизације, дисквалификација и дехуманизације која се, као што већ знате, лако прима код нас одувек, од Нушића, па све до данас.

Уједно, долина Јадра није политички пројекат, већ огледни простор на коме се показује моћ дијалога, моћ грађана, као и моћ институција да строге еколошке законе спроведу и заштите владавину права.

Тај дијалог ће олакшати и свима нама који се искрено залажемо за европску интеграцију Србије да се вредности на којима почива ЕУ читају и виде у свим пројектима, политикама и реформама које се спроводе у Србији.

Да закључим, Србији је потребан француски дијалог.

Правник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa