ММФ: опрезно улазити у велике инвестиције

Међународни монетарни фонд (ММФ) пре неколико дана завршио је трећу ревизију актуелног аранжмана из предострожности и нема сумње да је похвалио власт у вођењу економске политике. Међутим, у њиховом саопштењу на сајту фонда указали су и у погледу чега треба да будемо опрезни, а то су будуће повелике инвестиције.

„Развојни план ’Скок у будућност – Србија 2027’ предвиђа велика повећања инвестиција у јавну инфраструктуру у наредним годинама. Разборито фискално управљање и средњорочно планирање инвестиција и даље су од кључне важности. Србија треба да одржава ниски фискални дефицит како би се учврстили добици који су постигнути у обуздавању јавног дуга. Тренутне јавне инвестиције су релативно високе и за сваку додатну инвестициону потрошњу треба пажљиво да се одреде приоритети, узимајући у обзир трошкове и корист пројеката. Зато су позвали власт да повећа транспарентност улагања и да у потпуности конкретизује оквир управљања јавним улагањима како би подржала квалитет инвестиција”, наводи ММФ.

Додају да је за 2024. фискални дефицит од 2,2 процента БДП-а у складу са обавезама програма. И да било који вишак прихода и недовољно искоришћене резерве за непредвиђене случајеве у буџету могу да се користе за даље повећање капиталне потрошње изнад буџетског оквира од око седам процената БДП-а, укључујући и оне у вези са Експом 2027. Њихов став је да треба избегавати нециљане трансфере.

Шта нам је поручио ММФ овим дипломатским речником?

Михаило Гајић, директор невладине организације Либек, каже да је из њиховог саопштења јасно да сматрају да све док се поштују задати макроекономски параметри као што је низак дефицит и низак ниво јавног дуга, мање је проблема са свим осталим. Међутим, за нас би било најпаметније да пазимо како креирамо систем јавних улагања и шта ћемо од инфраструктуре изградити.

По њему, те њихове ограде постоје зато што се добар део пројеката у вези са Експом није налазио у средњорочном фискалном плану Министарства финансија за јавна улагања. У сваком буџету су наведени главни државни пројекти за средњорочни период. То не значи да ће они и бити реализовани. Има пројеката који се преписују из године у годину попут „Ђердапа 3”, а нису почете никакве активности. С друге стране, Експо се само одједном појавио када је Србија добила да га организује. То квари средњорочно планирање инвестиција.

Велике јавне инвестиције се у економији начелно поздрављају, а Гајић каже да је то зато што оне отклањају уска грла у економији и привлаче домаће приватне инвестиције. Таква улагања у јавну инфраструктуру у садашњем времену креирају могућност економског раста сутра.

„Нама требају путеви, железница, гасоводи. Пројекти као што су национални стадион и сајам Експо немају економску рачуницу, него су нека врста наслеђа који неко оставља или нека врста куповине подршке разних интересних група. За државу која има само два фудбалска клуба који се такмиче у било којој европској и регионалној лиги није приоритетно да има нови национални стадион за 50.000 гледалаца када постоје већ два релативно пристојна стадиона чије сређивање би коштало значајно мање. Таква спортска инфраструктура за велика такмичења као што су Олимпијске игре никада није успела саму себе да отплати. То је увек било место где је држава трошила више новца него што је стварало приходе било кроз продају улазница било кроз привлачење туриста”, каже овај економиста.

ММФ је у саопштењу поздравио текуће напоре државе на побољшању планирања запослености у јавном сектору. По њима, текућа модернизација пореске администрације треба да буде подржана новом стратегијом људских ресурса и убрзаним запошљавањем како би се обезбедило адекватно особље и спречили ризици за наплату прихода од предстојећег таласа пензионисања.

Енергетски сектор је у свакој ревизији аранжмана предмет контроле. ММФ наводи да реформе у енергетском сектору треба да се наставе. Поздрављају посвећеност власти да уклоне контролу цена енергије за нерегулисани сектор. Ово би требало да буде праћено неопходним ревизијама система одређивања цена електричне енергије и гаса како би се обезбедила финансијска одрживост енергетских државних предузећа и њихова способност да финансирају преко потребне инвестиционе пројекте. Потребан је и шири план реструктурирања ЕПС-а како би се направиле опипљиве промене у пословању компаније и то је од кључне важности.

Ризици за економске изгледе Србије укључују геополитички развој и развој енергетског сектора, неизвесност у погледу раста трговинских партнера и даљу нестабилност глобалног финансијског тржишта.