Квалитетнији производи погурали извоз

Упркос спољним тешкоћама робни извоз Србије је прошле године додатно увећан. Резултат потиче из производног сектора, који одолева вишеструкој глобалној кризи и континуираном смањењу обима нових наруџби. За то су заслужни, пре свега, страни инвеститори који увећавају и унапређују производне капацитете. Укратко, динамичан раст прерађивачке индустрије Србије од 2015. године дугује се технолошки знатно сложенијој и квалитетнијој производњи. Ово констатује Иван Николић у новом броју публикације „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) у анализи под називом „Технолошко реструктурирање робног извоза Србије”.

Србија све конкурентније наступа на светском тржишту с производима средње технолошке сложености, наводи аутор и то поткрепљује следећим подацима. Наиме, прерађивачки сектор индустрије, који од свих сектора има највеће учешће у укупном робном извозу (86,2 одсто), остварио је у 2023. извоз вредан 24,675 милијарде евра (међугодишњи раст од 5,4 одсто). Покривеност увоза извозом овог сектора износила је 93,5 одсто. То је, поред 2017. године, када је извоз покривао 93,9 одсто увоза, до сада најбољи резултат.

Шест грана прерађивачког сектора је током прошле године реализовало извоз вреднији од једне милијарде евра. То су делови за моторна возила и моторе (2,55 милијарди евра), електромотори и опрема за дистрибуцију (1,82 милијарде евра), производи од гуме (1,19 милијарди евра), машине опште намене (1,03 милијарде евра), племенити и остали обојени метали (1,02 милијарде евра) и производи од пластике (1,01 милијарда евра).

Прве три наведене гране су истовремено оствариле и највећи позитиван салдо у размени са иностранством. Притом, суфицит у производњи делова за моторна возила и моторе премашује две милијарде евра (2,04 милијарде евра), док је у производњи електромотора и опреме за дистрибуцију и производњи производа од гуме суфицит износио 849,1 и 765 милиона евра.

Посматрано на гранском нивоу, највећу покривеност увоза извозом имали су производња оружја и муниције (652,6 одсто), производња делова за моторна возила и моторе (502,7 одсто) и производња намештаја (360,2 одсто). Дакле, у овим случајевима вредност извоза вишеструко премашује вредност увоза. На другој страни највећа увозна зависност постоји у производњи продуката коксовања и производњи вештачких влакана.

„Из приложеног је јасно и да у претходне три године најбрже расте управо извоз производа такозване средњевисоке технолошке сложености. Извоз је са 6,043 милијарди евра у 2020. повећан на 10,490 милијарди евра у 2023. години, а раст је износио 73,6 одсто. Од 2010. извоз ове групе је порастао чак за 5,2 пута. Апсолутни раст извоза ове технолошке групе праћен је и драматичним поправљањем спољнотрговинског салда. Почетком претходне деценије једва нешто више од две петине увоза производа високе и средњевисоке технологије, узетих заједно, покривано је извозом. Лане је пак њихов извоз покривао више од четири петине увоза. Извоз производа средњевисоке технолошке интензивности у 2023. години осим што је рекордан по обиму, први пут у историји је изједначен са увозом. Технолошки квалитетнија производња зато јесте кључно средство и катализатор наше отпорности на спољне ударе”, закључује Николић.