Шта хо­ће Ислам­ска др­жа­ва Ко­ра­са­на

Бо­шко Јак­шић

Ислам­ска др­жа­ва ни­је не­ста­ла. Вој­ни по­ра­зи ни­су уни­шти­ли џи­ха­ди­стич­ку иде­ју ко­ја је и те ка­ко жи­ва, што по­твр­ђу­ју те­ро­ри­стич­ке ак­ци­је џи­ха­ди­ста по Ав­га­ни­ста­ну, Ира­ну, Тур­ској и нај­но­ви­ја у Ру­си­ји.

От­ка­ко је пр­во по­ра­же­на у Ира­ку 2017, а по­том и у Си­ри­ји 2019, Ислам­ска др­жа­ва се тран­сфор­ми­са­ла у мре­жу тај­них ће­ли­ја ко­је опе­ри­шу од за­па­да Афри­ке до ју­го­и­сточ­не Ази­је, а нај­не­у­мор­ни­ја у бор­би за гло­бал­ни ислам­ски ка­ли­фат по­ста­ла је бру­тал­на гру­па Ислам­ска др­жа­ва Ко­ра­са­на (ИД-К), ко­ја је пре­у­зе­ла од­го­вор­ност за ма­са­кр у кон­церт­ној дво­ра­ни у Мо­скви.

Име је до­би­ла по ге­о­граф­ској обла­сти не­ка­да­шњег ка­ли­фа­та, ко­ји је об­је­ди­ња­вао де­ло­ве Ав­га­ни­ста­на, Ира­на, Па­ки­ста­на и Турк­ме­ни­ста­на. Јед­на од нај­та­јан­стве­ни­јих фрак­ци­ја Ислам­ске др­жа­ве је од 2015. оку­пља­ла Ав­га­ни­стан­це и Па­ки­стан­це ко­ји су на­пу­сти­ли та­ли­ба­не, као и бив­ше при­пад­ни­ке Ал Ка­и­де. Про­це­њу­је се да их не­ма ви­ше од две до три хи­ља­де.

Упр­кос ве­ли­ким жр­тва­ма то­ком аме­рич­ких бом­бар­до­ва­ња или та­ли­бан­ских офан­зи­ва, су­нит­ска гру­па је пре­жи­ве­ла уз по­моћ кров­не ор­га­ни­за­ци­је Ислам­ске др­жа­ве и до­на­ци­ја из Ка­та­ра и Са­у­диј­ске Ара­би­је. При­пад­ни­ци се др­же екс­трем­не са­ла­фи­стич­ке шко­ле исла­ма и сма­тра­ју да гру­пе ко­ји­ма су ра­ни­је при­па­да­ли ни­су до­вољ­но по­све­ће­не об­ра­чу­ну са ши­и­ти­ма.

За раз­ли­ку од дру­гих џи­ха­ди­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја, не­ма­ју за­ста­ву, али ве­што ко­ри­сте про­па­ган­ду да би на ис­ток Ав­га­ни­ста­на при­ву­кли но­ве след­бе­ни­ке од ко­јих су мно­ги из Цен­трал­не Ази­је и са Кав­ка­за. Њи­хо­ва пу­ри­та­ни­стич­ка иде­о­ло­ги­ја од­ре­ђу­је ци­ље­ве. Пр­во су би­ли фо­ку­си­ра­ни на Ав­га­ни­стан и Иран.

За­што Ав­га­ни­стан?

Ислам­ска др­жа­ва Ко­ра­сан до­спе­ла је у сре­ди­ште па­жње кад је у вре­ме аме­рич­ког по­вла­че­ња из Ав­га­ни­ста­на ав­гу­ста 2021. пре­у­зе­ла од­го­вор­ност за на­пад на аеро­дром у Ка­бу­лу ко­ји је од­нео жи­во­те 175 ци­ви­ла и 13 аме­рич­ких вој­ни­ка. Те­ро­ри­стич­ка ак­ци­ја има­ла је циљ да дис­кре­ди­ту­је та­ли­ба­не и да по­ка­же да ће они те­шко ис­пу­ни­ти обе­ћа­ње о по­врат­ку без­бед­но­сти.

Ри­вал­ство две гру­пе ко­је има­ју раз­ли­чи­то ту­ма­че­ње су­нит­ског исла­ма по­че­ло је ра­ни­је. Џи­ха­ди­сти Ко­ра­са­на оп­ту­же­ни су ма­ја 2020. за ма­са­кр у по­ро­ди­ли­шту у ши­ит­ском квар­ту Ка­бу­ла, кад је стра­да­ло 20 осо­ба, и за бом­ба­шки на­пад на ка­бул­ски Уни­вер­зи­тет у но­вем­бру исте го­ди­не, ка­да су уби­је­на 22 про­фе­со­ра и сту­ден­та. Ма­ја 2021. из­ве­ли су у ис­тој ка­бул­ској че­твр­ти на­пад на шко­лу, у ко­јем је по­ги­ну­ло 90 осо­ба, ма­хом де­вој­чи­ца.

ИД-К пред­ста­вља нај­ве­ћу прет­њу вла­сти­ма у Ка­бу­лу, а уко­ли­ко та­ли­ба­ни не ус­пе­ју да ели­ми­ни­шу ИД-К, не­ће до­би­ти ме­ђу­на­род­но при­зна­ње ко­је им је нео­п­ход­но да упра­вља­ју зе­мљом.

За­што Иран?

Су­нит­ски екс­тре­ми­сти сма­тра­ју да су при­пад­ни­ци ши­ит­ског огран­ка исла­ма је­ре­ти­ци. Док су вла­да­ли ши­ро­ким про­сто­ри­ма ве­ћин­ски ши­ит­ског Ира­ка и ма­њин­ски ши­ит­ске Си­ри­је, уби­ја­ли су ши­и­те и па­ли­ли њи­хо­ве џа­ми­је. По Ислам­ској Ре­пу­бли­ци Иран, је­ди­ној ши­ит­ској др­жа­ви на све­ту, џи­ха­ди­сти су по­вре­ме­но пред­у­зи­ма­ли те­ро­ри­стич­ке ак­ци­је: 2022. го­ди­не у њи­хо­вом на­па­ду је уби­је­но 14 осо­ба у хра­му ша­ха Ше­ра­га у Ши­ра­зу. Ја­ну­а­ра ове го­ди­не ИД је пре­у­зе­ла од­го­вор­ност за нај­го­ри те­ро­ри­стич­ки на­пад у исто­ри­ји Ира­на, кад су на ко­ме­мо­ра­ци­ји ге­не­ра­лу Ка­се­му Со­леј­ма­ни­ју у ње­го­вом род­ном гра­ду Кер­ма­ну у екс­пло­зи­ја­ма две бом­бе уби­је­не нај­ма­ње 84 осо­бе.

Реч је о осве­ти: уби­је­ни ко­ман­дант елит­не је­ди­ни­це иран­ске Ислам­ске ре­во­лу­ци­о­нар­не гар­де био је осве­до­че­ни не­при­ја­тељ Ислам­ске др­жа­ве и знат­но је до­при­нео рас­па­ду њи­хо­вог ка­ли­фа­та.

За­што Ру­си­ја?

Џи­ха­ди­сти су по­след­ње две го­ди­не ве­о­ма фо­ку­си­ра­ни на Ру­си­ју. Пам­те со­вјет­ску ин­ва­зи­ју на Ав­га­ни­стан и опе­ра­ци­је ру­ске вој­ске по Че­че­ни­ји. Мо­сква се до­жи­вља­ва као не­при­ја­тељ због бли­ских од­но­са са ши­ит­ским вла­сти­ма у Да­ма­ску и Те­хе­ра­ну, са­рад­ње с Изра­е­лом или због опе­ра­ци­је пла­ће­нич­ке гру­пе „Ваг­нер” про­тив фи­ли­ја­ла ИД по Афри­ци.

Кључ­ни по­вод пред­ста­вља­ју на­по­ри Кре­мља да ус­по­ста­ви кон­так­те с та­ли­ба­ни­ма. Сеп­тем­бра 2022. ИД-К је пре­у­зео од­го­вор­ност за смр­то­но­сни на­пад бом­ба­ша са­мо­у­би­це на ру­ску ам­ба­са­ду у Ка­бу­лу. Џи­ха­ди­сти по­себ­но ци­ља­ју пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на, оп­ту­жу­ју­ћи га за ре­пре­си­ју над му­сли­ма­ни­ма у Ру­си­ји.

Ру­ска слу­жба без­бед­но­сти (ФСБ) по­ку­ша­ва да уђе у траг ак­тив­но­сти­ма ИД-К уну­тар и ван сво­јих гра­ни­ца, по­себ­но по Цен­трал­ној Ази­ји и Кав­ка­зу. Не­кад успе­шно – као кад је по­чет­ком мар­та спре­чи­ла на­пад на мо­сков­ску си­на­го­гу, не­кад не­у­спе­шно – као у слу­ча­ју кон­церт­не дво­ра­не „Кро­кус си­ти хол”.

На­пад у Мо­скви био је тре­ћи кад је реч о ма­сов­ним ску­по­ви­ма по Евро­пи. Нај­пре је ме­та би­ло па­ри­ско по­зо­ри­ште „Ба­та­клан” у но­вем­бру 2025, а са­мо­у­би­лач­ки на­пад на кон­церт у Ман­че­сте­ру из­ве­ден је у ма­ју 2017. Ру­си­ја ни­је би­ла по­ште­ђе­на. Че­че­ни, од ко­јих су мно­ги би­ли у ре­до­ви­ма Ислам­ске др­жа­ве, узе­ли су 2002. за та­о­це ви­ше од 900 љу­ди у мо­сков­ском по­зо­ри­шту „Ду­бров­ка”, зах­те­ва­ју­ћи по­вла­че­ње ру­ских сна­га и крај ра­та, а у опе­ра­ци­ји спе­ци­јал­них сна­га стра­да­ло је 130 осо­ба. Две го­ди­не ка­сни­је, на­о­ру­жа­ни Че­че­ни из­вр­ши­ли су нај­кр­ва­ви­ји на­пад у но­вој исто­ри­ји Ру­си­је, ка­да су у шко­ли у Бе­сла­ну уби­је­не 334 осо­бе, укљу­чу­ју­ћи 186 ма­ли­ша­на.

Исла­ми­сти су са­да ус­пе­ли у оно­ме у че­му су их Нем­ци и Хо­лан­ђа­ни спре­чи­ли про­шле го­ди­не кад су ухап­си­ли сед­мо­ри­цу Та­џи­ка, Турк­ме­на и Кир­ги­за ко­ји су пла­ни­ра­ли на­па­де по Не­мач­кој, укљу­чу­ју­ћи и ка­те­дра­лу у Кел­ну. Ухап­ше­ни су има­ли по­др­шку ИД-К.

Усме­ра­ва­ју­ћи сво­ју агре­си­ју пре­ма Евро­пи, ИД-К не­дво­сми­сле­но по­ка­зу­је ам­би­ци­ју да по­ста­не ак­тер свет­ског те­ро­ри­зма ка­кав је сво­је­вре­ме­но био ка­ли­фат Ислам­ске др­жа­ве. Џи­ха­ди­сти су про­це­ни­ли да им вре­ме гло­бал­ног ге­о­по­ли­тич­ког ри­вал­ства и по­ти­ски­ва­ње бор­бе про­тив те­ро­ри­зма у дру­ги план отва­ра­ју при­ли­ку да се вра­те на ве­ли­ку сце­ну.

На­пад у Мо­скви про­па­ганд­но сла­ве као пр­ви ве­ли­ки на­го­ве­штај по­врат­ка, као по­твр­ду сво­јих опе­ра­тив­них спо­соб­но­сти, ко­ји ши­ри њи­хов кре­ди­би­ли­тет и по­ма­же ре­гру­то­ва­њу но­вих џи­ха­ди­ста. Аме­рич­ке слу­жбе про­це­њу­ју да Ислам­ска др­жа­ва и ње­на удар­на пе­сни­ца ИД-К по­се­ду­ју опе­ра­тив­ну спо­соб­ност и во­љу да у на­ред­них шест ме­се­ци на­пад­ну за­пад­не ин­те­ре­се сву­да по све­ту.