Пипци притисака стежу из Приштине и Сарајева

Или се поклони, или ћеш бити брутално склоњен. Пред оваквим изазовом се налазе Србија, Република Српска и српски народ у месецима пред нама. Председник Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик имају незахвалну улогу да попут шахисте који се налази у цајтноту повлаче паметне потезе и да у времену који носи огромне изазове доносе мудре одлуке. Сценарио за угрожавање виталних националних интереса је одавно написан, али је рат у Украјини и најава озбиљног препакивања и овог дела Европе само убрзала његову примену.

Глумци су исти, Берлин и Лондон не крију превише да су у главним ролама, прича је позната, Срби су криви за нарушавање мира у региону. И санкције нису тајна. Све то на путу ка циљевима – унитаризација Босне и Херцеговине, улазак лажне државе Косово у Савет Европе и НАТО, а резултат је слабљење Србије која по економском развоју не сме да штрчи и да се издваја у региону. Ако којим случајем то није у складу с међународним јавним правом, онда тим горе по право. Уосталом, на њега се једино позивају само у случају Украјине. За бројчано мале народе, ако нису подобни, слова међународног права једноставно не важе. Да би се остварили зацртани циљеви, један од главних задатака је натерати Београд да напусти суверенистичку политику и да „добровољно” спроведе шта нам је неко други наменио.

Неки опозициони медији су најаву озбиљних догађања извргли руглу и подсмеху, али да су само погледали шта догодило последње недеље, вероватно би сасвим другачије говорили. Сви наизглед неповезани догађаји у протеклих седам дана, а било их је најмање четири, говорили су да се спрема озбиљна акција која је директно усмерена против интереса српског народа. Кренимо редом. Два пута је захтев Русије да се у Уједињеним нацијама одржи седница Савета безбедности посвећена НАТО бомбардовању СРЈ 1999. остао без подршке. Али је зато на силу већина направљена када је требало да тзв. Косово пређе још једну препреку на путу ка чланству у Савету Европе.

Да је све чак и лоше изведена представа, сведочи то што су се прошле недеље у Бриселу састале техничке делегације Београда и Приштине које су требале да говоре о повратку динара као средства плаћања у покрајини. Занимљиво је да Приштина и посредник Мирослав Лајчак само о томе нису говорили. Лајчак ће за неуспешну мисију посредника у дијалогу две стране од септембра бити награђен амбасадорским местом ЕУ у Швајцарској.

И таман када се мислило да нема краја цинизму који долази са Запада, готово ниоткуда, стални одбор Парламентарне скупштине НАТО-а у Талину одлучио је да унапреди статус тзв. скупштине Косова у оквиру овог тела из посматрача у придруженог члана. Да је реч о унапред смишљеном плану, сведочи то што се немачки дипломата у БиХ Кристијан Шмит, кога Сарајево признаје за легалног, одлучио да примењује Бонска овлашћења. Када се прочитају, најављене одредбе нису спорне, али ако се примене, ко каже да следеће на тапету неће бити имовина РС?

Огњен Карановић из Центра за друштвену стабилност каже, као што је рекао председник Србије Александар Вучић, у наредним данима и недељама очекујемо посебно тешке притиске на државни врх и Владу Србије. За наш лист истиче да када је реч о процесима на Космету и регионалним политичким процесима, посебно онима у Републици Српској, приметно је да се убрзавају политички процеси у складу с динамиком компликовања геополитичких кретања у вези с руско-украјинским ратом, кризом на Блиском истоку. Подсећа да је то нешто што је председник Вучић неколико пута најављивао у протекле три године и мисли да је сада дошао тренутак када се реализују та суморна предвиђања.

„Када је реч о КиМ видимо да је политички Запад одлучио да погази и последњи бедем међународног јавног права које је газио и протеклих деценија. То што раде није ништа ново, али то што раде је сада очигледније и огољеније. И баш када Србија обележава 25. годишњицу агресије НАТО-а, албански сепаратистички покрет добија повластицу да стане у ред чланица Савета Европе, најстарије институције на Старом континенту после Другог светског рата. Међутим, на овом примеру ЕУ ће се поштено обрукати, јер не знам који ће изговор да пронађу када буду објашњавали зашто су границе Украјине из 1991. године сакралног карактера, док границе Србије нису”, каже Карановић.

Упорно нас убеђују да су четири области које су се присајединиле Русији део Украјине и да је Русија прекршила међународној јавно право и погазила међународне признате границе, али када је реч о КиМ, онда то правило не важи, него албански сепаратистички покрет добија награде, прво визну либерализацију са ЕУ, па сада статус посматрача у Парламентарној скупштини НАТО-а и чланство у Савету Европе. „И то је награда за шта? За терористичко дивљање и терор којем сведочимо последњих четврт века непрекидно, а што је интензивирано последње три године, када је на власт у покрајини дошао екстремиста Албин Курти. И уместо да буде кажњен, он је за тако нешто награђен”, каже Карановић.

Други крак тих притисака које трпимо је због наше суверенистичке политике коју водимо и односи се на Босну и Херцеговину. Очигледно да је креаторима свих балканских криза јасно да посао у овој држави „није завршен” и да је за њих императив да БиХ добије унитарни уставноправно и политички карактер. Карановић подсећа да је то разлог зашто је почео рат 1992. године и да ће опет кршити међународно јавно право и директно угрожавати мир на западном Балкану. „Јасне су политичке намере и приметна је озбиљна координација регионалних напора центара с ктиторским активностима неких међународних центара на Западу да српски народ и Вучића сломе. Србија чини напор да предупреди такве намере и верујем да ћемо уз много муке успети”, каже Огњен Карановић.

А социолог Владимир Вулетић каже да је у питању један мастерплан који одавно постоји и сада се приступа њиховом решавању како је замишљено. За „Политику” истиче да је основна идеја да се читав Балкан „обезбеди” тако што ће бити подељен на мноштво малих држава које ће бити зависне од Запада. „У том смислу идеја јесте да се Србија распарча што је могуће више како не би представљала претњу за могуће уједињавање. Зато је допуштен егзодус Срба с различитих територија, без велике казне. Испод радара пролази и то што се чини све да се онемогући политички утицај Срба у Црној Гори. Уз то се води рачуна да се неким радикалним политикама какву је водио Мило Ђукановић не испровоцирају Срби. И све што се сада догађа у БиХ и на Космету није изненађење и само нашу земљу ставља пред изазове”, каже Вулетић.

Какве су могућности Србије? Вулетић резимира да је садашња ситуација доста тешка и да морамо да бирамо између могућности да уђемо у отворене сукобе или да покушамо да нађемо неко компромисно решење. Обе солуције са собом носе озбиљне и дугорочне последице. Констатује да је невоља што у овим временима немамо ниједног озбиљног и јаког савезника јер, како је неко рекао, Бог је високо, а Русија је далеко. Вулетић закључује да смо реално остављени сами себи. Истиче да је тешко поверовати да би Москва, у случају да се рецимо обратимо Русији за помоћ, због нас ризиковала трећи светски рат или нуклеарни сукоб.

„Можемо ми да се заклињемо да смо војно неутрални, али велика сила као што су САД не размишља на тај начин. Питање је шта ми можемо конкретно за Србе у региону да урадимо, али то доносиоци одлука морају да процене. Имали смо сличну ситуацију почетком деведесетих и већ тада се видело, не тако јасно као сада, шта је основна идеја. Чак и када Русија није била јака, ми смо тада прошли кроз трње и питање је да ли тај наук и на који начин можемо да користимо. Није лако, можда се нешто у међународним околностима промени, али нисам оптимиста”, истиче Вулетић. Додаје да многи гаје наде да ће Русија да победи Украјину, али да реално та нада не постоји, јер уколико дође до озбиљнијег војног продора Русије, тај рат опет неће престати. Каже да је идеја да се исцрпљује Русија и реално нама од Русије неке велике помоћи нема. Констатује да смо објективно остављени сами себи.

Вулетић: Не треба себе да гурамо у амбис, али ни да се унижавамо

Владимир Вулетић каже да су пред нама три пута и да је један од њих да уђемо и у НАТО, уз гаранције да ће се процес демонтирања Србије и Срба зауставити. Упозорава да се отвара питање Војводине и да би за десетак година и она могла да буде на дневном реду. „Друга могућност је да се томе супротставимо, да се окупимо и да покажемо зубе. И да кренемо па куд пукло да пукло. Да се војно одупремо свему томе. Трећа могућност је да правимо што је више дипломатских контаката. Да путем сарадње покушамо да успоримо садашњи процес уз наду да ће се нешто десити, као што је нова администрација у САД, и да ће разбијање Србије престати. Увек је питање шта је оно што је могуће. Морамо да реално проценимо наше снаге и какве су претње, ако урадимо било који од три сценарија и да видимо шта је за нас најбоље. Не треба да сами себе гурамо у амбис, али ни да унижавамо сами себе”, закључује Владимир Вулетић.