Жене раме уз раме са мушкарцима

Први пут у историји Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој улици број жена и мушкараца који се лече од алкохолизма се изједначио – док је некада на једну жену која пије долазило пет мушкараца, данас су полови постигли равноправност када је у питању тражење помоћи од стручњака. Међутим, директорка ове здравствене установе др Диана Ракетић подсећа да позната метафора о врху леденог брега важи када је у питању број особа које траже помоћ због зависности, јер пракса говори да од десет алкохоличара – само један крене на терапију одвикавања. Због тога је, додаје она, незахвално говорити о бројевима, јер број оних који долазе на лечење не говори ништа о распрострањености ове болести зависности у општој популацији.

О алкохолизму, међутим, говоре резултати последњег Истраживања здравља становништва Србије, које су заједно урадили Републички завод за статистику и Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” и који сведоче да у Србији 50,7 одсто становништва конзумира алкохол. У години која је претходила истраживању свакодневно је пило три одсто становника – становници Јужне и источне Србије и Војводине пију нешто више од житеља Шумадије и западне Србије, а мушкарци су ти који чак осам пута чешће свакодневно пију у односу на жене. Макар једном недељно ексцесивно је пило (конзумирало више од шест пића у једној прилици) 3,2 одсто мушкараца и 0,3 процента жена, а барем једном месечно опијало се 18,3 одсто припадника „јачег” пола и 4,5 одсто припадница „нежнијег” пола.

Иако је алкохолизам најраспрострањенија болест зависности у нашој популацији, стручњаци упозоравају да мајка природа има маћехински однос према женама када је у питању пиће, јер се због специфичности биологије жена, алкохолизам много брже развија код жена. Како истиче Милена Деспотовић, социјална радница из Специјалне болнице за болести зависности, када жена почне да пије потребно је две до три године да она развије зависност од алкохолизма, док је мушкарцу потребно дупло више времена. Наиме, женски организам теже и спорије метаболише алкохол него мушки, због чега се алкохол дуже задржава у њеном организму.

„Оно што карактерише алкохолизам код жена јесте чињеница да ова болест зависности најчешће није њихов примарни проблем, већ маскира друге животне проблеме. Наиме, жене обично почињу да пију због неке тешке животне ситуације. Велики број жена које се јаве на лечење има неко искуство физичког или сексуалног насиља у породици и веома је тешко открити тај проблем на почетку лечења – он се најчешће открива тек током терапије. У скици за портрет наше пацијенткиње најчешће се налази жена између 35. и 50. године живота, која је често високо образована и(ли) се налази на високој функцији, која носи велику одговорност. На основу дугогодишњег искуства одговорно могу да кажем да свако може да постане алкохоличар – на лечење у Драјзерову долазиле су и лекарке, психолози, социјалне раднице и психијатрице”, истакла је Милена Деспотовић на округлом столу под називом „Ментално здравље жена”, који је недавно одржан на Факултету политичких наука.

Она је додала да се жене алкохоличарке много чешће разводе од алкохоличара и много ређе на лечење долазе са супругом или партнером. Оне најчешће долазе саме, а ако дођу са партнером, он углавном не остаје до краја лечења и суштински не подржава жену. Код мушкараца је ситуација обрнута – супруге и партнерке мушкараца алкохоличара много су посвећеније и по правилу остају са њима до краја лечења.

„Постоји неколико типова женског алкохолизма, али он се најчешће јавља код две категорије жена – код домаћица, које већину времена проводе код куће, нису социјално ангажоване, често имају непрепознату депресију и пију кришом, и код запослених жена, које по завршетку посла сврате на пиће на јавном месту, односно кафићу или кафани. Често су то жене на менаџерским позицијама које пију на мушки начин, тј. конзумирају велику количину алкохола и тај компетитивни однос са колегама на послу преносе и у кафану, такмичећи се ко може више да попије”, упозорила је Милена Деспотовић, подсећајући да у Специјалној болници за болести зависности постоји женска рехабилитациона група, у којој су жене једна другој највећа подршка.