Стан на дан без регистрације

Издавала сам стан и преко „Букинга” и уз помоћ домаћих оглашивача, а сада радим искључиво уз препоруке. Имам сталне госте и посао иде одлично, чак сам и цене спустила јер више никоме не плаћам провизију, каже власница два апартмана која издаје на периферији Београда. За регистрацију, сматра, за сада нема потребе, јер је, како каже, врло мало регистрованих објеката у нашој земљи. Тако је годинама, јер се овим послом данас бави свако ко има двадесетак квадрата вишка и мало новца да то среди за издавање. Већини власника то је додатни, а не главни посао и рачунају да у сваком тренутку могу да прекину тиме да се баве. С друге стране, много је више станова на црно него инспектора, па ни контроле нису мотив да се изађе из сиве зоне.

Наша саговорница каже да се овим послом бави већ шест година и да никада није имала инспекцију, нити је било ко пријавио да изнајмљује станове у породичној кући. На питање да ли ће поднети захтев за регистрацију, каже „ако буде морала”. Шта то значи? Држава је контролу издавања станова на дан однедавно додатно пооштрила. Осим великих центара, попут Београда и Новог Сада, на удару инспекције су и власници објеката у мањим градовима. Међутим, и даље не постоје подаци о томе колико је објеката за смештај у сивој зони и колико их се издаје без потребних дозвола. Додатни проблем држави стварају платформе преко којих се издавање најчешће обавља и које послују у Србији, с тим што у нашој земљи немају ни представништво, а не поштују ни наше прописе.

Систем регистрације је на овим сајтовима једноставан, плаћање провизије се подразумева (и оне нису мале), али је проблем што држава остаје без прихода од паушалног пореза, а локалне заједнице без новца који инкасирају од боравишних такса.

А шта је разлог да власници станова за издавање избегавају да се региструју за овај посао? На ово питање већина одговара високи трошкови регистрације, што није тачно.

Из министарства наводе да на све начине покушавају да информишу власнике објеката који желе да се баве услугама смештаја о свим погодностима које им доноси улазак у легалне токове. Обавезе су, додаје, занемарљиве. За порез, у зависности од категорије места, износ по кревету може да буде неколико хиљада динара годишње, а регистрација, односно категоризација власнику даје велику слободу да се бави овим послом потпуно легално. Потенцијални угоститељи плаше се намета које би имали у случају регистрације, а они су, наводе из министарства, заиста занемарљиви.

– Из незнања многи остају у сивој зони, не рачунајући на то да могу да се нађу у непријатној ситуацији и пред плаћањем високих казни. Категоризују се станови, собе, апартмани и куће који припадају такозваној домаћој радиности и ови објекти морају да се евидентирају у Централни информациони систем е-туриста преко јединице локалне самоуправе. Преко е-туристе електронски се подноси захтев за категоризацију, после чега на терен излази комисија која га оцењује и доноси решење уколико су испуњени сви услови. По овом решењу јединица локалне управе обрачунава износ боравишне таксе, а Пореска управа паушални порез на годишњем нивоу – објашњавају из ресорног министарства и додају да број категорисаних објеката непрекидно расте, пошто власници схватају колико је важно да легализују посао.

Контроле туристичке инспекције су честе, а размишљало се и о проналажењу софтверског решења које би помогло инспекцији. А да ли су казне можда решење за овакво избегавање прописа. Издавање некатегорисаног стана на дан је једна од највећих, а уједно и најтежих прекршаја. За тако нешто казне износе од 150.000 до 350.000 динара. С тим да она може да буде и већа, уколико инспектори процене да је објекат издаван током дужег временског периода. У том случају могу да на терет ставе и уплату пореза на добит, као и боравишних такса које такође нису измириване. Када власник добије решење за бављење овим послом уз њега му стиже и налепница која мора прописно да се истакне. Уколико то не учине, власници могу да плате казну између 80.000 и 120.000 динара, колико кошта и казна у случају да инспекција затекне незадовољавајуће хигијенске услове у стану који се издаје. Казне су прописане и за непоштовање кућног реда и оне иду такође од 120.000 динара.