Роботи замењују неговатељице

Због све већег броја старих у наредним годинама роботика и дигитализација имаће све већег удела у области неговатељства. То се већ дешава на различите начине у развијенијим европским земљама, али и у Србији. Тако стари у Аустрији, како се чуло на недавном скупу у Привредној комори Србије, носе наруквице које могу у случају потребе притиском прста да активирају и тако на врло једноставан начин позову кол-центар одређене установе или компаније за хитну медицинску помоћ.

Код нас, у старачком дому на Бежанијској коси, у употреби су роботи, тј. електричне дизалице које замењују неговатељице у приликама када морају да подигну тешке болеснике из кревета.

– Потребе за негом старих све више ће расти. Наредних деценија сва предвиђања говоре да ће се на глобалном нивоу повећавати удео старих у популацији, а истовремено, удео оних који пружају негу наставиће да се смањује – истиче психолог Наташа Тодоровић, сарадница Црвеног крста Србије.

Шта нас још чека у будућности? Прогнозе нису оптимистичне, када је о нама реч, али и глобални трендови су такви да је на делу депопулација у европским земљама. То нас ставља у још тежу ситуацију јер ће доћи до одлива радне снаге у развијеније земље са већим платама и бољим условима за професионалне неговатеље.

Наша саговорница напомиње и да ће бити све више старих и усамљених особа због миграција радно способног становништва из сеоских у урбане средине. То ће резултирати дужим листама чекања за услуге формалне неге, а у удаљеним, руралним срединама биће све теже доступне. Високе цене услуга учиниће их недоступнима великом броју особа. Зато ће технологија и њен развој имати све већи значај у нези старих лица.

Милутин Врачевић, лекар Црвеног крста Србије, говорећи о значају роботике напомиње да су по стручним проценама после америчких маринаца неговатељице друге на листи занимања код којих вреба опасност од повреде кичме. Да би се непокретној особи помогло, треба добро познавати вештине окретања и подизања болесника, па и најмања грешка може скупо да се плати. Овако, у ситуацији када уместо нас ради машина, све је много лакше и безбедније. Такође, ова врста дизалице може се примењивати и када се пацијент купа да се постави у каду, а том врстом опреме располаже и Рибарска бања.

Од наших саговорника сазнајемо да се све више развија тржиште софистициране опреме која ће помагати пацијентима после шлога, или ако болују од мултипле склерозе. Реч је о електричним стимулаторима који су у стању да у првим месецима након можданог удара помогну оболелима на рехабилитацији како би били у стању да покрећу удове, и стимулишу рад нервних ћелија које се тако брже обнављају. Ово је за пацијенте посебно важно у прва три, четири месеца опоравка када су по правилу до сада били најнеактивнији. Сва је прилика да наши рехабилитациони центри неће још дуго чекати на употребу стимулатора који су сада, како сазнајемо, у поступку тестирања.

Оснивају се и фирме које посредују између неговатељица, тј. дружбеница, како их они зову, и старих особа које не морају бити инвалиди али имају потребу за разговором. Дружбеници или дружбенице преко одређеног портала добијају информацију о старој особи из комшилука којој је потребно правити друштво, поспремити по кући и донети потрепштине из продавнице. Овај посао може бити волонтерски, али и професионалан, као допуна основног радног времена.

Наташа Тодоровић наводи још један пример: Црвени крст Србије је организовао пилот-програм помоћи особама у Сомбору и Пироту које су имале знаке деменције. Уз помоћ апликација на таблет рачунарима они су решавали задатке из математике, склапали пазле, решавали друге когнитивне задатке, а резултат је био да је деменција код свих била успорена, односно заустављена на нивоу на којем је била пре менталних вежби.

Будућност која нас чека јесу и доктори на даљину, а то значи онлајн комуникацију, после које следи преписивање лека или упут за лабораторију без редова у чекаоници.

– Значајнија ефикасност при пружању подршке грађанима који имају потребу за дуготрајном негом могла би да се постигне подстицајима развоја иновативних решења и применом информационо-комуникационих технологија. Јача и ефикаснија сарадња између јавног, цивилног и приватног сектора је неопходна јер ниједан од њих појединачно не може сам да одговори на ове изазове – закључује Наташа Тодоровић.

Истраживање о здрављу становништва

Готово свака десета старија особа има озбиљне потешкоће у обављању активности личне неге, или приближно 130.000 становника. Истраживања „Секонса” и Црвеног крста показала су да више од 40 процената испитаника старијих од 65 година има потребу за дуготрајном негом због тешкоћа у функционисању, или приближно 590.000 становника.

Међу особама са инвалидитетом млађим од 65 година, 64 одсто има потребу за дуготрајном негом услед великих тешкоћа у обављању дневних активности (приближно 420.000 становника), подаци су које је саопштила Наташа Тодоровић на недавном Панелу о бризи о старима Привредне коморе Србије.

Демографско старење – глобални тренд

Пре педесет година просечна старост у Србији износила је 33 године, а 2022. повећала се на 43 године. Већ 2040. године биће 25 посто људи старијих од 65 година, каже Наташа Тодоровић. У Србији старији од 65 година сада чине 22,1 одсто, или 1,4 милиона становника. Процењује се да у Америци трошкови неге старих и инвалида исказано у новцу износе око 500 милијарди евра, а у ЕУ око 400 милиона. Такође, процене су да ће број особа које имају потребе за дуготрајног негом са 31 милиона на европском нивоу порасти на 38 милиона 2050. године