Шта значи „жута” потерница

Жута Интерполова потерница је глобално полицијско упозорење које помаже у налажењу несталих особа.

Објављује се када дете отме један од родитеља, ако га киднапују криминалци, како би за њега тражили откуп, или у случајевима необјашњивих нестанака одраслих особа или малолетника.

Од синоћ, на сајту Интерпола је и фотографија девојчице Данке Илић за којом се у Србији трага од прошлог уторка, када је нестала у насељу Бањско поље код Бора. Жута потерница за Данком расписана је након што се појавио снимак детета у Бечу, које веома личи на њу. Дете је било у пратњи две Румунке, а полицији је снимак доставио Србин који ради у Бечу и који је видео Данкину на слику на платформи „Пронађи ме”.

На жутој потерници су и сви подаци на основу којих Данка може бити препозната – узраст, висина, боја косе и очију, па чак и младеж на левој руци и брадавица на левом уху.

Жута потерница може бити издата и за препознавање особе која није у стању да се сама идентификује. Овај начин потраге за особама којима се изгубио траг драгоцен је у пракси Интерпола и омогућио је да се многе особе, без обзира на начине и разлоге нестанка, врате својим кућама. Подаци до којих Интерпол дође на овај начин, а значајни су за даљу потрагу, „апдејтују” се сваког сата.

Када Интерпол распише „жуту” потерницу знатно су веће шансе да се нестала особа нађе, посебно ако постоји могућност да је отпутовала у иностранство или је силом одведена у другу државу.

Интерпол сваке године распише више хиљада потерница са жутом ознаком, а тренутно се на овај начин трага за 9.482 особе. На дугом списку је и велики број деце, од којих су многа нестала у државама Јужне Америке. Расписивањем потраге са жутом ознаком све државе чланице Интерпола у својим системима имају податке и могу да помогну да се доставе информације о особи за којом нека земља трага.

Полиција државе чланице тражи жуто обавештење преко свог Националног централног бироа и даје информације о нечијем нестанку. Обавештење затим објављује Генерални секретаријат у Интерполовој бази података, чиме се обавештавају полиције у свим земљама чланицама.

То обавештење је важно јер даје велику међународну видљивост у случајевима нестанака. Након расписивања жуте потернице, особи за којом се трага знатно је отежано кретање и у држави у којој се налази, а посебно прелазак границе јер су о упозорењима упознате и све граничне полиције. Прелазак границе отежан је на тај начин и отмичарима.

Уколико нека држава дође до извесних информација о особи за којом се трага, убрзана је сарадња и та сазнања може да подели или провери са другим земљама. Ако нека особа зна нешто о особи за којом је расписана жута потерница, треба да се обрати локалној полицији која ће ступити у контакт са националним централним бироом Интерпола.

Интерпол додељује боје како би се разликовали разлози и врсте потрага. Најпознатија је свакако црвена потерница која се раписује за одбеглим криминалцима након што се утврди да нису у држави која их тражи. Разлог може бити сумња да су учинили кривично дело или бекство којим покушавају да избегну затворску казну.

Потернице се могу издати и на захтев међународних кривичних судова, ако се траже особе због злочина из њихове надлежности, посебно геноцида, ратних злочина и злочина против човечности.

Већина оваквих обавештења је само за полицију и није доступна јавности. Међутим, обавештења, односно потернице могу бити објављене на сајту Интерпола ако земља молиља жели да упозори јавност или затражи њихову помоћ.

Плава потерница расписује се за прикупљање додатних информација о идентитету, локацији или активностима особе у вези са кривичном истрагом.

Када Интерпол распише црну потерницу, тражи помоћ за идентификацију преминулих особа. Зелена потерница издаје се да би се обезбедило упозорење о криминалним активностима неке особе, ако се сматра да може представљати претњу по јавну безбедност. Потерница са наранџастом ознаком представља упозорење на догађај, особу, објекат или процес који представља озбиљну и непосредну претњу по јавну безбедност. Љубичастом потерницом траже се информације о начину рада, објектима, уређајима и методама прикривања које користе криминалци.