Намера Запада да заплени Русима 300 милијарди долара

Након што је покренута руска „специјална војна операција” у Украјини, САД и њихови савезници забранили су трансакције са руском централном банком и Министарством финансија, блокирајући око 300 милијарди САД долара суверене руске имовине на Западу. Укупне руске девизне и златне резерве су у то време износиле 612 милијарди долара.

Руска централна банка није дала детаљан преглед онога што је замрзнуто, али на основу документације почетком 2022. може се видети да је у то време руска централна банка држала око 207 милијарди долара у еврима, 67 милијарди долара у активи у америчким доларима и 37 милијарди долара у активи у британским фунтама. Такође је имала 36 милијарди долара јапанских јена, 19 милијарди долара у канадским доларима, шест милијарди долара у аустралијским доларима и 1,8 милијарди долара у сингапурским доларима. Њени фондови у швајцарским францима износили су око милијарду долара. Руска централна банка саопштила је да су ова средства углавном уложена у стране хартије од вредности, банкарске депозите и кореспондентске рачуне. Највећи део обвезница банака био је у државним обвезницама Кине, Немачке, Француске, Британије, Аустрије и Канаде.

Руски званичници су више пута упозоравали да је конфискација државне имовине противна свим принципима слободног тржишта. Кремљ је рекао да ће Русија оспорити било какву конфискацију на судовима. Такође је речено „ако нам нешто буде заплењено, погледаћемо шта ћемо ми да конфискујемо и то ћемо одмах урадити”. Русија припрема правне мере како би спречила покушаје САД или Европе да конфискују замрзнуту имовину централне Банке Русије у корист Украјине. Банка Русије је близу закључивања споразума са међународним адвокатским фирмама о заступању интереса земље у случају судског спора око имовине. Руске власти су такође наручиле експертске извештаје који анализирају релевантно страно законодавство и преседане.

Русија је почетком ове године наставила да повећава своје девизне резерве. Међународне резерве Русије су званично дефинисане као високоликвидна страна актива коју држе Банка Русије и влада земље, која се састоји од стране валуте, специјалних права вучења код ММФ-а и монетарног злата. Део руских резерви које нису замрзнуте чине злато и девизе које се држе у земљи, као и средства у кинеским јуанима.

Западне земље оклевају да конфискацију руску имовину, јер би то могло довести до „непредвидивих економских последица”, што је узрок кашњења у доношењу политичке одлуке о конфискацији руске имовине замрзнуте на Западу. Највише брине чињеница да би конфискација руске имовине натерала друге земље, које не припадају западној хемисфери, да повуку своје резерве са Запада у случају да једног дана буду на мети сличних санкција. Високи амерички званичници страхују да би постављање таквог преседана обесхрабрило друге земље да депонују своја средства у Банци федералних резерви Њујорка или чак да их држе у доларима. Указује се и на постојеће „озбиљне правне препреке” за конфискацију блокиране руске имовине, јер би такву одлуку Москва могла оспорити пред међународним судовима. Такође, идеју о конфискацији руске имовине не подржава Европска централна банка.

Аргумент скептика је да не постоји правни преседан за заплену. Али постоји историјски преседан, када су САД то учиниле после Другог светског рата са немачком нацистичком имовином и након што је Ирак напао Кувајт. Други аргумент је да би људи напустили евро или амерички долар. Међутим, тешко је замислити сценарио у којем би, ако САД, Европа, В. Британија, Јапан и Канада предузму такав корак, неко напустио све валуте тих држава, јер то су текуће резервне валуте света.

Бивши шеф Светске банке Роберт Зелик тврди да они који се противе пребацивању руских резерви Украјини преувеличавају ризике и потцењују стратешке користи. Коментаришући забринутост да друге земље неће желети да своје резерве чувају у доларима и еврима, он је навео да Кина своје девизне резерве држи у тим валутама, не због пријатељства са САД и Европом, већ због позитивног трговинског биланса.

„Евроклир” са седиштем у Белгији, компанија за финансијске услуге специјализована за међународна поравнања трансакција са хартијама од вредности, као и за чување и сервисирање имовине ових хартија од вредности, држи замрзнуто око 191 милијарду евра новца Русије. Ова институција је 1. фебруара објавила да је прошле године стекла 4,4 милијарде евра управо од реинвестирања тих руских средстава.

Администрација председника САД Џозефа Бајдена „у принципу” је подржала предлог закона који би омогућио конфискацију средстава, наведено је у меморандуму Савета за националну безбедност послатом Комитету Сената за спољне послове у новембру прошле године. Сенатори су у јуну 2023. представили нацрт закона који омогућава конфискацију руске имовине и њен трансфер Украјини. Истовремено, Бела кућа жели да координира акције са другим земљама Г-7 како би смањила ризик од подривања поверења у САД од стране страних инвеститора.

Познати нобеловац, професор економије Џозеф Штиглиц наводи да би обнова Украјине на крају могла да кошта 1.000 милијарди долара или три пута више од вредности руске имовине, што може омекшати оне који се и даље опиру коришћењу ових средстава за финансирање обнове земље. Сматра да никакав новац никада неће моћи да надокнади колосалну штету коју је агресивни рат Русије нанео украјинској економији и њеном народу, али замрзнута руска имовина може се посматрати као прва рата репарације коју ће Кремљ пре или касније бити приморан да плати. Русија по њему мора да сноси одговорност. Иако не може у потпуности да надокнади Украјини сву штету коју је изазвала, требало би да плати барем физичку штету и трошкове обнове. Када неко почини грешку, починилац је дужан да плати одштету. Није неуобичајено да се имовина такве особе одузме како би се осигурало да су обавезе у потпуности испуњене. Исти принцип важи и за државе. Док је одузимање имовине обично сложен процес, руски случај може бити изузетак јер је имовина која би била одузета већ замрзнута.

Савет Европске уније одобрио је у фебруару резолуцију која омогућава да се профит од замрзнуте руске имовине као последица рестриктивних мера ЕУ искористи за Украјину. „Савет је усвојио одлуку и уредбу којом се појашњавају обавезе Централних регистара хартија од вредности, који држе средства и резерве Централне банке Русије, које су имобилисане као последица рестриктивних мера ЕУ”, пише у саопштењу објављеном на сајту ЕУ. Ова одлука отвара пут Савету да одлучи о могућем утврђивању финансијског доприноса буџету ЕУ прикупљеног од ових нето добити за подршку Украјини и њеном опоравку и реконструкцији у каснијој фази. Овај финансијски допринос може да буде каналисан кроз буџет ЕУ у помоћ за Украјину о којој су Савет и Европски парламент постигли привремени споразум 6. фебруара ове године.

Секретар САД за финансије Џенет Јелен је изнела крајем фебруара ове године најснажнију јавну подршку, до сада, идеји о трајном одузимању замрзнуте имовине Централне банке Русије и њеном коришћењу за дугорочну обнову Украјине.

САД и њихови савезници су замрзли стотине милијарди долара руског новца чуваног у иностранству, у знак одмазде због напада Москве на Украјину. Те милијарде су неискоришћене, а рат је ушао у трећу годину, док су званичници из више земаља расправљали о легалности слања тог новца у Украјину. Идеја о коришћењу замрзнутих средстава Русије је добила на снази у последње време, јер наставак савезничког финансирања Украјине постаје неизвеснији, а амерички Конгрес је у ћорсокаку о пружању веће подршке. Каква је судбина баснословног новца Русије замрзнутог на Западу, као и профита које лавовски део тих пара остварује, и даље је неизвесна.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa