Namera Zapada da zapleni Rusima 300 milijardi dolara

Nakon što je pokrenuta ruska „specijalna vojna operacija” u Ukrajini, SAD i njihovi saveznici zabranili su transakcije sa ruskom centralnom bankom i Ministarstvom finansija, blokirajući oko 300 milijardi SAD dolara suverene ruske imovine na Zapadu. Ukupne ruske devizne i zlatne rezerve su u to vreme iznosile 612 milijardi dolara.

Ruska centralna banka nije dala detaljan pregled onoga što je zamrznuto, ali na osnovu dokumentacije početkom 2022. može se videti da je u to vreme ruska centralna banka držala oko 207 milijardi dolara u evrima, 67 milijardi dolara u aktivi u američkim dolarima i 37 milijardi dolara u aktivi u britanskim funtama. Takođe je imala 36 milijardi dolara japanskih jena, 19 milijardi dolara u kanadskim dolarima, šest milijardi dolara u australijskim dolarima i 1,8 milijardi dolara u singapurskim dolarima. Njeni fondovi u švajcarskim francima iznosili su oko milijardu dolara. Ruska centralna banka saopštila je da su ova sredstva uglavnom uložena u strane hartije od vrednosti, bankarske depozite i korespondentske račune. Najveći deo obveznica banaka bio je u državnim obveznicama Kine, Nemačke, Francuske, Britanije, Austrije i Kanade.

Ruski zvaničnici su više puta upozoravali da je konfiskacija državne imovine protivna svim principima slobodnog tržišta. Kremlj je rekao da će Rusija osporiti bilo kakvu konfiskaciju na sudovima. Takođe je rečeno „ako nam nešto bude zaplenjeno, pogledaćemo šta ćemo mi da konfiskujemo i to ćemo odmah uraditi”. Rusija priprema pravne mere kako bi sprečila pokušaje SAD ili Evrope da konfiskuju zamrznutu imovinu centralne Banke Rusije u korist Ukrajine. Banka Rusije je blizu zaključivanja sporazuma sa međunarodnim advokatskim firmama o zastupanju interesa zemlje u slučaju sudskog spora oko imovine. Ruske vlasti su takođe naručile ekspertske izveštaje koji analiziraju relevantno strano zakonodavstvo i presedane.

Rusija je početkom ove godine nastavila da povećava svoje devizne rezerve. Međunarodne rezerve Rusije su zvanično definisane kao visokolikvidna strana aktiva koju drže Banka Rusije i vlada zemlje, koja se sastoji od strane valute, specijalnih prava vučenja kod MMF-a i monetarnog zlata. Deo ruskih rezervi koje nisu zamrznute čine zlato i devize koje se drže u zemlji, kao i sredstva u kineskim juanima.

Zapadne zemlje oklevaju da konfiskaciju rusku imovinu, jer bi to moglo dovesti do „nepredvidivih ekonomskih posledica”, što je uzrok kašnjenja u donošenju političke odluke o konfiskaciji ruske imovine zamrznute na Zapadu. Najviše brine činjenica da bi konfiskacija ruske imovine naterala druge zemlje, koje ne pripadaju zapadnoj hemisferi, da povuku svoje rezerve sa Zapada u slučaju da jednog dana budu na meti sličnih sankcija. Visoki američki zvaničnici strahuju da bi postavljanje takvog presedana obeshrabrilo druge zemlje da deponuju svoja sredstva u Banci federalnih rezervi Njujorka ili čak da ih drže u dolarima. Ukazuje se i na postojeće „ozbiljne pravne prepreke” za konfiskaciju blokirane ruske imovine, jer bi takvu odluku Moskva mogla osporiti pred međunarodnim sudovima. Takođe, ideju o konfiskaciji ruske imovine ne podržava Evropska centralna banka.

Argument skeptika je da ne postoji pravni presedan za zaplenu. Ali postoji istorijski presedan, kada su SAD to učinile posle Drugog svetskog rata sa nemačkom nacističkom imovinom i nakon što je Irak napao Kuvajt. Drugi argument je da bi ljudi napustili evro ili američki dolar. Međutim, teško je zamisliti scenario u kojem bi, ako SAD, Evropa, V. Britanija, Japan i Kanada preduzmu takav korak, neko napustio sve valute tih država, jer to su tekuće rezervne valute sveta.

Bivši šef Svetske banke Robert Zelik tvrdi da oni koji se protive prebacivanju ruskih rezervi Ukrajini preuveličavaju rizike i potcenjuju strateške koristi. Komentarišući zabrinutost da druge zemlje neće želeti da svoje rezerve čuvaju u dolarima i evrima, on je naveo da Kina svoje devizne rezerve drži u tim valutama, ne zbog prijateljstva sa SAD i Evropom, već zbog pozitivnog trgovinskog bilansa.

„Evroklir” sa sedištem u Belgiji, kompanija za finansijske usluge specijalizovana za međunarodna poravnanja transakcija sa hartijama od vrednosti, kao i za čuvanje i servisiranje imovine ovih hartija od vrednosti, drži zamrznuto oko 191 milijardu evra novca Rusije. Ova institucija je 1. februara objavila da je prošle godine stekla 4,4 milijarde evra upravo od reinvestiranja tih ruskih sredstava.

Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena „u principu” je podržala predlog zakona koji bi omogućio konfiskaciju sredstava, navedeno je u memorandumu Saveta za nacionalnu bezbednost poslatom Komitetu Senata za spoljne poslove u novembru prošle godine. Senatori su u junu 2023. predstavili nacrt zakona koji omogućava konfiskaciju ruske imovine i njen transfer Ukrajini. Istovremeno, Bela kuća želi da koordinira akcije sa drugim zemljama G-7 kako bi smanjila rizik od podrivanja poverenja u SAD od strane stranih investitora.

Poznati nobelovac, profesor ekonomije Džozef Štiglic navodi da bi obnova Ukrajine na kraju mogla da košta 1.000 milijardi dolara ili tri puta više od vrednosti ruske imovine, što može omekšati one koji se i dalje opiru korišćenju ovih sredstava za finansiranje obnove zemlje. Smatra da nikakav novac nikada neće moći da nadoknadi kolosalnu štetu koju je agresivni rat Rusije naneo ukrajinskoj ekonomiji i njenom narodu, ali zamrznuta ruska imovina može se posmatrati kao prva rata reparacije koju će Kremlj pre ili kasnije biti primoran da plati. Rusija po njemu mora da snosi odgovornost. Iako ne može u potpunosti da nadoknadi Ukrajini svu štetu koju je izazvala, trebalo bi da plati barem fizičku štetu i troškove obnove. Kada neko počini grešku, počinilac je dužan da plati odštetu. Nije neuobičajeno da se imovina takve osobe oduzme kako bi se osiguralo da su obaveze u potpunosti ispunjene. Isti princip važi i za države. Dok je oduzimanje imovine obično složen proces, ruski slučaj može biti izuzetak jer je imovina koja bi bila oduzeta već zamrznuta.

Savet Evropske unije odobrio je u februaru rezoluciju koja omogućava da se profit od zamrznute ruske imovine kao posledica restriktivnih mera EU iskoristi za Ukrajinu. „Savet je usvojio odluku i uredbu kojom se pojašnjavaju obaveze Centralnih registara hartija od vrednosti, koji drže sredstva i rezerve Centralne banke Rusije, koje su imobilisane kao posledica restriktivnih mera EU”, piše u saopštenju objavljenom na sajtu EU. Ova odluka otvara put Savetu da odluči o mogućem utvrđivanju finansijskog doprinosa budžetu EU prikupljenog od ovih neto dobiti za podršku Ukrajini i njenom oporavku i rekonstrukciji u kasnijoj fazi. Ovaj finansijski doprinos može da bude kanalisan kroz budžet EU u pomoć za Ukrajinu o kojoj su Savet i Evropski parlament postigli privremeni sporazum 6. februara ove godine.

Sekretar SAD za finansije Dženet Jelen je iznela krajem februara ove godine najsnažniju javnu podršku, do sada, ideji o trajnom oduzimanju zamrznute imovine Centralne banke Rusije i njenom korišćenju za dugoročnu obnovu Ukrajine.

SAD i njihovi saveznici su zamrzli stotine milijardi dolara ruskog novca čuvanog u inostranstvu, u znak odmazde zbog napada Moskve na Ukrajinu. Te milijarde su neiskorišćene, a rat je ušao u treću godinu, dok su zvaničnici iz više zemalja raspravljali o legalnosti slanja tog novca u Ukrajinu. Ideja o korišćenju zamrznutih sredstava Rusije je dobila na snazi u poslednje vreme, jer nastavak savezničkog finansiranja Ukrajine postaje neizvesniji, a američki Kongres je u ćorsokaku o pružanju veće podrške. Kakva je sudbina basnoslovnog novca Rusije zamrznutog na Zapadu, kao i profita koje lavovski deo tih para ostvaruje, i dalje je neizvesna.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista