Глобализација је тренутно мртва

Британска економија, као и многим европским земљама, је у лошем стању. Раст је спор а плате нису веће него пре великог финансијског краха. Стопа наталитета опада а имиграција расте. Продуктивност је слаба, висок трговински и  буџетски дефицит и велики дуг.

Глобализација, у облику у коме је познајемо, је мртва. Успон Кине значи да је међународна слободна трговина, каква је некада постојала, имала кратак животни век. САД подстакнуте Доналдом Трампом и поспешене ковидом, помериле су свој стратешки фокус на претњу из Пекинга и безбедност Пацифика. Геополитичка конкуренција је изазвала национални и регионални протекционизам и нови талас индустријских стратегија, пише Ник Тимоти у британском “Телеграфу”.

Британија је превише изложена и недовољно припремљена за нови свет. Многе теорије, претпоставке и политике које подупиру нашу економију су банкротиране.

Ангус Дитон, професор економије на Принстону, пишући недавно за ММФ, преиспитао је своја уверења.

„Бизнис има превише моћи над радницима, слободна трговина је оштетила западњачку радничку и средњу класу, а имиграција доноси више штете него користи”, сматра Дитон..

Класична економска теорија сматра да није важно ко шта поседује, нити шта је где направљено. Компаративна предност значи да земље раде оно у чему су добре и купују оно што друге земље пружају. Дакле, трговина нас све чини богатијима.

Али ово није случај. Прво, владе стоје на том путу. Земље попут Русије или део Ирака који контролише Иран могу да нам продају угљоводонике, али ми не треба да финансирамо наше непријатеље. Кина је била добра у производњи заштитне опреме, али је блокирала свој извоз када је ковид први пут ударио. Европска унија је тражила да се конфискује вакцине које је купила Британија.

Ако Британија ради само оно у чему је најбоља, попут финансијских услуга, и престане да ради ствари које ради мање добро, људи и места која се ослањају на те напуштене индустрије ће да пате. Економска географија нам сада показује да завршавамо са једним просперитетним, али пренасељеним кутком земље, док се остатак ослања на фискалне трансфере како бисмо одржали прихватљив квалитет живота.

Економска теорија и генерације политичара су нам говориле да не бринемо о напуштању производње. Међутим, равнотежа у економији је важна. Роба се заиста може извозити широм света, али услуге штите владе кроз скривени протекционизам.

Бити услужна велесила је добро за Британију, али није довољно. Са доласком вештачке интелигенције, многе услужне индустрије суочавају се са огромним поремећајима. Без обзира на то, са важним изузецима као што су науке о животу и ваздухопловство, наш производни сектор је премали. Резултат је раздвојено тржиште рада, слаба продуктивност и дубок трговински дефицит.

Економисти и политичари тврде да то није важно. Али трговински дефицит је и производ и узрок наших проблема. То је производ јер не производимо, не радимо или продајемо довољно остатку света. Разлог је то што нас настали дефицит текућег рачуна наводи да продајемо имовину страним инвеститорима и гомиламо спољни дуг, што нас оставља са мањом контролом над нашом економијом, а више смо изложени интересима инвеститора и повећању међународних каматних стопа.

Лондон је нето извозник, ствара богатство у престоници, али остали региони троше више него што производе и извозе. Стране инвестиције које настојимо да надокнадимо трговински дефицит углавном су усисане у Лондон и југоисток – што погоршава неравнотежу и додатно прегрева цене имовине тамо где су оне већ високе.

Имамо старију популацију, али превише радно способних људи је неактивно и држава је превише неефикасна. Огромне интервенције након великог финансијског краха, ковида и енергетске кризе значе да је остало мало фискалне ватрене моћи.

Не постоје пречице на путу ка ребалансу наше економије. Не можемо да позајмљујемо да бисмо финансирали трошење. Не можемо смањити порезе без смањења услуга које су земљи потребне. А у годинама које су пред нама, расходи за одбрану, пензије, здравство и социјалну заштиту ће се повећати.

Али можемо бити искрени. Наш економски модел је пропао. Теорије које га подржавају су пропале. Потребна нам је фискална исправност да бисмо преживели нашу опасну изложеност тржиштима обвезница. И потребна нам је брутална искреност о томе шта можемо, а шта не можемо да приуштимо.