Судану прети велика глад

Судана је носилац мрачног светског рекорда са 10 милиона интерно расељених људи и 18 милиона, односно више од трећине становништва, у стању „акутно неизвесног снабдевања храном”. Уз то, броји и три милиона гладних малишана, међу којима је и 729.000 „алармантно изнурених”, по категоризацији Светске организације. Поврх ове несреће, четврт милиона трудница, дојиља и беба изложено је опасности да до лета умру од глади. Годину дана од избијања рата у Судану (15. априла 2023), застрашујуће размере кризе у тој земљи на стратешком раскршћу региона између Црвеног мора и Сахела далеко су од фокуса међународне дипломатске, као и медијске заједнице. То ових дана признаје и Том Перијело, нови специјални изасланик САД за Судан. „Размере кризе у Судану нису освојиле глобалну пажњу. Искрено говорећи, ни медијску”, оценио је Перијело, најављујући могућност да најновија рунда мировних преговора – под самоиницијативним вођством САД и Саудијске Арабије – „можда почне 18. априла”, односно након завршетка рамазана.

Према Перијеловој најави, у потенцијалним преговорима за Судан и овог пута би требало да учествују представници кључних актера сукоба: генерал Ахмед Фатах Бурхан и генерал Мухамед Хамдан Дагало, уз изасланике Вашингтона, Ријада, Уједињених Арапских Емирата, Египта, регионалне источноафричке групације ИНГАД, као и Афричке уније. Шансе да за исти преговарачки сто ускоро седну изасланици Бурханове Суданске армије и Дагалових Снага за брзе интервенције (у чијем сукобу је до сада погинуло најмање 14.000 људи) делују неизвесно.

Наиме, генерал Јасир ел Ата, високи званичник Суданске армије, изјавио је протеклог викенда да „нема и неће бити никаквих преговора о примирју са Снагама за брзе интервенције”. Бурханова армија иначе оптужује снаге генерала Дагалоа да уживају издашну војну и сваку другу помоћ УАЕ, што званични Абу Даби одлучно негира. Ко све наоружава Суданску војску, у овом тренутку је велика загонетка. У таквом хаосу, остаје да се види ко би могао, и с којег полазишта, да приволи генерале Бурхана и Дагалоа да приступе мировним преговорима за Судан.

УН у овом тренутку углавном само апелује, указујући на све драматичније последице рата који би могао да се прелије широм овог нестабилног региона, с непредвидивим последицама по даља збивања, најпре у Чаду, Јужном Судану...

Упадљиви изостанак глобалне пажње за збивања у Судану, јужно од екватора, изазива све већи гнев посматрача, који сматрају да је међународна заједница опсесивно усредсређена на развој ратова у Украјини и Гази, исказујући тиме „селективну емпатију”, наводи „Блумберг”.

Могло би се тим поводом поставити низ нелагодних питања. Наиме, какву колективну акцију тренутно предузима међународна дипломатска заједница поводом чињенице да људски лешеви труну по улицама Порт-о-Пренса, главног града Хаитија, где влада потпуна анархија. Или у случају кад је сваки четврти Конгоанац гладан или изнемогао без хране, док се „плави шлемови” (по налогу званичне Киншасе) убрзано повлаче одатле, а тешко наоружани побуњенички покрети утврђују на североистоку треће највеће државе Африке? Истовремено, ко делује у безбрижнијем делу света, када је агенција УН Светски програм за храну (ВФП) приморана да смањује порције у избегличком кампу „Дадаб” дуж границе Кеније и Сомалије, где обитава више од 400.000 мушкараца, жена и деце?

„Међународна заједница има морални императив да Судан не стигне судбина Јемена, односно да се тамо избегне највећа глобална криза гладних у овом веку, која управо прети”, упозорава Хафед ел Хвел, експерт са Универзитета „Џонс Хопкинс” у Вашингтону.

Какав би то императив могао да постави све тренутне ратне сукобе широм света у исту раван интересовања међународне заједнице.