Одлази ли Ердоган у политичку прошлост

Према још незваничним подацима, владајућа Партија правде и развоја претрпела је тежак пораз на локалним изборима у свим већим градовима у Турској. Многи аналитичари то већ виде као наговештај да се приближава крај владавине једног човека, деценијама недодирљивог председника Реџепа Тајипа Ердогана.

„Грађани сада нису гласали само за градоначелнике, већ и за то ко треба да управља овом земљом. Народ је послао јасну поруку онима који су смањили њихове приходе, погазили демократију и уништили владавину права. Желимо да наша земља поново поврати демократију. У овој победи нема грађана-губитника”, изјавио је лидер секуларистичке Републиканске народне партије (ЏХП) Озгур Озел, који је на чело те странке дошао средином прошле године, после пораза партије на парламентарним и председничким изборима.

На његовом митингу у старом истанбулском насељу Сарачану окупљени грађани носили су турске заставе, као и портрете градоначелника Екрема Имамоглуа и оснивача њихове странке Мустафе Кемала Ататурка, који је пре више од сто година укинуо султанат и прогласио републику.

Опозициони ЏХП, који је основао творац модерне турске републике Ататурк, овог пута је убедљиво победио у свим великим градовима у земљи – Истанбулу, Анкари, Измиру, Анталији, Бурси, Адани... Много убедљивије него пре пет година, кад је нанео први шокантни пораз Ердогану, који је у граду на Босфору одрастао и започео каријеру као најмлађи градоначелник. Од тог пораза још се није опоравио.

Градоначелници Истанбула и Анкаре Екрем Имамоглу и Мансур Јаваш већ се помињу као кандидати опозиције за председничке изборе који се одржавају 2028. године. Тада Ердогану истиче други и последњи петогодишњи мандат шефа државе.

„Рано је да се сада о томе говори. Мој првенствени циљ је био и остао – Истанбул”, изјавио је нови и стари челник шеснаестомилионског града на Босфору, али није до краја искључио ту могућност.

Иако су ово били локални избори, власт је без сумње добила тежак ударац, можда најтежи у досадашњој, три деценије дугој, Ердогановој каријери. Он се надао да ће преузети контролу над Истанбулом, Анкаром и другим великим градовима. То је, међутим, јуче изостало, иако је од првог дана веома активно учествовао у кампањи покушавајући да поврати пољуљани политички престиж своје партије.

„Ово није крај за нашу партију, већ само прекретница”, поручио је Ердоган, али је избегао да говори о даљим плановима своје странке, која је непрекидно на власти од 2003. године.

У кампањи је најавио да ће ово бити његови „финални” избори, да време које долази треба да припадне млађој „браћи и сестрама”. То је очигледно био смишљени тактички потез како би придобио гласове неодлучних грађана, што би касније, како тврде у опозицији, могао да искористи да покрене иницијативу за измену Устава и добије још један мандат, поготово зато што му још не пада на памет да припреми свог наследника.

„Ово је јасан наговештај да гласачи у Турској желе политичке промене, иако су ово били локални избори. Народ је рекао стоп садашњој влади и сада се могу очекивати промене. Појавиће се нови политички лидери који ће учествовати на председничким и парламентарним изборима 2028. године”, оцењује познати политиколог Суат Оџелеби.

У првим анализама избора истиче се да овакав исход недељног гласања није случајан, да се могао очекивати. Председник Ердоган и његова странка годинама су се уљуљкивали у власти: платили су пре свега цену за економску кризу, најтежу у овом веку, коју последњих година многи грађани свакодневно осећају на свом џепу кад оду у продавницу или на пијацу. Наиме, инфлација је премашила 60 процената, курс лире се суновратио, повећава се незапосленост, грађани критикују владу да је споро реаговала после земљотреса који је прошле године погодио југоисточну Анадолију и однео више од 50.000 живота. Многи људи који су изгубили кров над главом и даље живе у контејнерима и другим импровизованим склоништима.

Владајућој странци, према првим анализама, сада окрећу леђа и многи млади бирачи. Они који су сада постали пунолетни и стекли право гласа – њих око милион – очигледно поручују Ердогану да их не интересују његов исламизам и секуларизам, да их не интересују бурке већ мини-сукње, да хоће да живе као њихови вршњаци у Риму, Паризу или Стокхолму.