Пустињска прашина заклонила сунчеве зраке

Замућеност ваздуха, која траје од викенда, последица је пустињске прашине која је на Балкан стигла уз помоћ висинског ветра у склопу просторног циклона. Већ данас, објашњава метеоролог Миленко Јовановић, услед промене ваздушне масе, кретања ветра и падавина, ова епизода повећане концентрације ПМ 10 честица се завршава.

– Али она је безопасна, јер је реч о загађујућим материјама само по количини донете прашине. Дакле, реч је о загађењу ваздуха, које није последица рада неке фабрике или кућних ложишта, већ је природног порекла. Честице сахарске прашине су крупније, тако да нема говора о томе да доспевају у крвоток и угрожавају здравље људи. Такође, међу њима је занемарљиво присуство ПМ 2,5 честица, које су ситније и као такве не путују истовремено и на исти начин. Када говоримо о сахарској прашини реч је о прашини која је настала ситњењем земље и глине механичком ерозијом. Нема речи о некаквим загађујућим материјама или, као што видим разне теорије на друштвени мрежама, да је реч о радиоактивној прашини. Ове епизоде дешавају се више пута годишње и моје су прогнозе да ће пустињска прашина стићи поново код нас за десетак дана. А тренутно је присутна у већем делу Европе: у Италији, Шпанији, Француској, Белгији, Балканском полуострву... – објашњава за „Политику” Миленко Јовановић, иначе један од оснивача Националне еколошке асоцијације.

Наш саговорник додаје да се пустињска прашина често погрешно назива песком, чије су честице теже и самим тим нису у могућности далеко да допутују.

Хиљаде и хиљаде тона прашине које су стигле у Европу нестаће тако што ће их киша приземљити или тако што ће се њихова концентрација смањивати како их ветар буде носио даље.

Јовановић се осврнуо се и на неуобичајен почетак пролећа – температуре које приличе самом крају маја и јуну.

– Већ данас температура ће пасти за десетак степени, што можемо рећи да је близу уобичајених температура за ово доба. Али какво нас лето чека, рано је рећи и тешко закључити. Топле зиме не значе и топла лета, то није доказана повезаност. Све прогнозе које се односе на период дужи од десет, петнаест дана су под знаком питања. Прогноза је производ нумеричког симулирања процеса у атмосфери на најмоћнијим рачунарским системима, који се обављају од два до четири пута дневно. Често постоје видљиве разлике у улазним подацима и после само шест сати, из чега следи другачија прогноза – каже Јовановић и наглашава да „врели почетак пролећа не наговештава и паклено лето”.