Одјек патријархове молбе

Молба патријарха Павла Светом архијерејском сабору да му се због здравственог стања дозволи повлачење с трона Српске православне цркве, коју је пре два дана објавио Синод СПЦ, одјекнула је у хришћанском свету а међу првима реаговали су руски црквени и други медији.

Московска патријаршија је, како јавља Верска информативна агенција, у суботу увече објавила вест без коментара о саопштењу Синода СПЦ уз подсећање на одлуку мајског сабора СПЦ којом су патријархова пуномоћја привремено пренета на Свети синод на чијем је челу митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Уз напомену да су патријарха у болници посећивали највиши представници Цркве и српске државе, да је он уз редовно причешћивање са митрополитом Амфилохијем разматрао „текуће црквене послове”, Московска патријаршија је саопштила, како преноси ВИА, да је патријарх молбу да се повуче потписао 8. октобра 2008. године.

„Неки московски медији, који излазе са благословом Цркве, позивајући се на српске изворе, наводе да је патријарх молбу потписао 12. октобра и да је образлаже својим слабим здрављем.”

Руски медији су у целости објавили преведено саопштење Синода а поједини помињу да се у православној јавности Србије „активно разматра” тема каноничности овог поступка.

Бугарски медији, јавља ВИА, позивају се на саопштење СПЦ и на београдску дневну штампу помињући „крхко” здравље патријарха који се ове године није појављивао у јавност чак ни поводом проглашења независности Косова.

У бугарској престоници се као „највероватнији кандидат” за српског патријарха помиње митрополит Амфилохије а штампа истиче да је митрополит црногорско-приморски раније изјављивао да не жели да постане поглавар СПЦ.

Наводи се такође могућност да Сабор СПЦ 11. новембра „у дневни ред укључи избор новог поглавара” а водећи медији преносе и биографију патријарха Павла уз наслове: „Србија без патријарха”, „Српски патријарх замолио за повлачење с положаја”, „Патријарх Павле поднео оставку”.

Католичке новинске агенције такође обавештавају о намери патријарха Павла да се повуче из „активне службе” и подсећају да је он од 1990. године водио Цркву кроз „тешке фазе” владавине Слободана Милошевића, распада Југославије, НАТО бомбардовања и одвајања Косова залажући се да одбрани интересе народа, али не по цену „падања у национализам и изолационизам”.

Према писању агенције Катпрес, патријарх се од самог почетка изјашњавао против насилног решавања југословенске кризе критикујући политику Милошевића и дистанцирајући се од свога претходника патријарха Германа који је, како се наводи, јуна 1989. учествовао на Милошевићевом митингу на Косову.

Католичка агенција представља патријарха Павла као носиоца мира изложеног критици националистичких кругова из редова Цркве, помиње захтеве за његову смену због подршке мировном уговору из Дејтона и посебно одлучно залагање патријарха за ненасилно решење проблема у Хрватској, Босни и на Косову.

Ове вести католичких агенција, које поред осталог истичу и залагање патријарха Павла за екуменско отварање СПЦ као и његов ауторитет „аскете и свеца” приврженог Библији и литургији, до данас није пренео Радио Ватикан, указује ВИА.

Бечки лист „Пресе”, уз навођење чињеница о повлачењу патријарха констатује „да у Цркви има многих који су нестрпљиво очекивали његово повлачење.