Књига која се чита и црта

Према многобројним анкетама, у ери електронских медија, данашњи читалац не задовољава се више само квалитетним садржајем, већ од књиге очекује и добар изглед: атрактивне корице, занимљив повез, илустрације… Међутим, многи издавачи данас нису спремни или не желе да одговоре на ове захтеве због чега књига, изгледа, губи битку од других бржих, атрактивнијих медија.

Да би држала корак са временом, књига данас мора да представља мултимедијални производ у чијој изради, поред књижевника, морају да учествују и други уметници, а да маштовито дизајниране корице књига могу да представљају право уметничко дело које доприноси популаризацији књижевности, сведочи и атрактивна иницијатива издавачке куће "Penguin" која је осмислила начин како да привуче пажњу млађе публике. Наиме, овај издавач понудио је познатим музичарима прилику да сами дизајнирају омоте својих омиљених дела. Шест музичара прихватило је позив и осмислило насловне илустрације. Ова едиција названа је "Design your own cover series".

Пошто Џони Борел, певач састава "Разорлајт", воли да чита књиге које су, како каже, написали депресивни алкохоличари, определио се да дизајнира насловну страну књиге Скота Фицџералда "Велики Гетсби". На корицама његове књиге налази се тикет за клађење зато што је Гетсби, заправо, било његово кладионичарско име приликом посете Токију.

Празне корице чувене књиге Брема Стокера "Дракула" музичар Рајан Адамс декорисао је уз помоћ уљаних боја. Необичним линијама Адамс је нацртао силуету Дракулиног замка.

Познати Бек определио се за књигу "Велики Мон" Алана Фурнијеа, док се Сидарта Косла из састава "Голдспот" одлучио да уради колаж за омот књиге Хермана Хесеа "Степски вук". Бендови "Dragonette and Mr. Hudson" и "Library" осликали су корице "Алисе у земљи чуда" Луиса Керола и "Животињске фарме" Џорџа Орвела.

Запослени у издавачкој кући "Penguin" задовољни су овим смелим покушајем јер су свих шест књига, које се већ налазе у продаји, изазвале велику пажњу читалаца.

О томе колико наше издавачке куће воде рачуна о комплетном изгледу књиге и да ли су размишљали о неком сличном подухвату разговарали смо са нашим водећим издавачима.

Петар Живадиновић из издавачке куће "Паидеја" за "Политику" каже да увек води рачуна о опреми књиге и да за овај посао ангажује школоване дизајнере.

– Трудимо се да пресвлаке буду у боји, иако ту нема места за неке посебне егзибиције. Имамо библиотеке које имају своју форму и обично се опредељујемо за репродукције уметничких дела страних и домаћих аутора са којима имамо добру сарадњу. На овај начин покушавамо да вежемо писану реч за слику јер су то две уметности које се допуњују, тврди Живадиновић, додајући да је ова издавачка кућа увек отворена за младе ауторе. Према његовим речима, ускоро ће бити расписан конкурс за редизајн корица тако да ће свим младим дизајнерима бити пружена прилика да се окушају и у овом послу.

Наш саговорник сматра да омот књиге треба да, пре свега, информише, али и привуче потенцијалне читаоце.

– Обраћамо се младим и образованим читаоцима са жељом да их подстакнемо да пишу и читају. То је заправо обавеза медија, а издавачи су ту да помогну, закључује Живадиновић.

Зоран Хамовић, директор издавачке куће "Клио", веома је категоричан када говори о визуелном аспекту књиге. Према његовим речима, опрема књиге подразумева техничко и ликовно уређење, с тим што је посао техничког уредника у данашње време готово запостављен због појаве компјутера.

Право питање је, додаје Хамовић, како се једна књига може претворити у естетски објекат. Наш саговорник сматра да корице морају да одговарају садржају књиге и да се многи издавачи у нашој земљи баве непрофесионално овом струком.

– Скоро деведесет одсто наше продукције представљају високодизајниране књиге које су без икаквог укуса. Реч је о кич продукцији и естетском шкарту. Омот књиге не треба да боде очи читаоца, већ треба да пружи осећај задовољства и уживања – тврди Хамовић. По њему, "облачење" књиге у препознатљиве и често коришћене репродукције познатих уметника представља линију мањег отпора и неку врсту "духовне лењости".

– Корица је исто што и наслов. Она треба да мотивише читаоца и да га, попут кључа, уведе у садржај дела, истиче наш саговорник.

Директор издавачке куће "Клио" успоставио је сарадњу са визуелним уметницима и музичарима који ће, у оквиру новоосноване библиотеке "Чуда", производити уметнички догађај вођени идејом књиге.

– Желимо да спојимо књижевну са другим уметностима. У данашње време не постоји само једна уметност генерисана од осталих, већ само идеја која се чита и изговара различитим језицима – каже Зоран Хамовић.

Јасмина Возлић из издавачке куће "Геопоетика" такође сматра да је омот књиге веома значајан у пласману једног дела. Стога, овај издавач већ неколико година сарађује са дизајнером Јованом Чекићем који се брине о визуелном идентитету књиге.