Глумци шаљу писма филму

Домаћи филм „За данас толико” Марка Ђорђевића побуђује позитивне коментаре публике која након премијерне пројекције на ФЕСТ-у има прилику да гледа филм и у редовним биоскопским терминима. Прича о љубави и једној породици која неоптерећена свакодневицом заљубљено корача кроз живот није прошла неопажено ни међу домаћим уметницима, који су своје утиске о филму поделили јавно, на нешто маштовитији начин. У виду писама упућених филму искрене похвале и одушевљење исказали су Сергеј Трифуновић, Весна Тривалић, Јована Стојиљковић, Милица Јаневски...

Филм доноси причу о Шаренцима, који спремајући им омиљене колаче – чупаваце маме најстаријег брата да се врати кући. Време као да престаје да постоји и почиње бајка о срећним људима. Играју Филип Ђурић, Никола Ракочевић, Ивана Вуковић, Горан Богдан и Милица Јововић. Значајну улогу у филму има и сама музика, као посебно сегмент. Музика је, како кажу аутори, важна јер је најпре најдиректнији пут до емоција гледалаца.

„Драги мој,

За данас толико,

Ниси свестан колико си ме разгалио, насмејао, разнежио... Ти си најбољи Чехов још од Антона Павловича. Желим да те сви погледају јер си чаробан. Толико, да сам се после тебе оженио.

Срдачно твој,

Сергеј Трифуновић”

„Душо,

Желим да ти напишем најлепше љубавно писмо, али не умем тако нежно, тако брижно и снажно као ти. Мили мој, сад кад знам да си ту и за мене, ја ћу ти долазити. Рекао си да могу. Кад год ми устребаш.

У славу живота,

За данас толико.

Весна Тривалић”

„Драго ми је да сам те упознала на Фесту. Оно вече је било посебно и магично! Имала сам осећај као да се знамо цео живот. Смејала сам се, растужила... Померило ме је све то. Подсетила сам се колико волим људе који ме окружују, а опет и колико недостају они који више нису ту. Ипак уз мноштво загрљаја свих који су се окупили те вечери захваљујући Теби и у славу Тебе, главни утисак ми је заједништво, љубав према животу и безброј осмеха! И да, чујем да долазиш у разне градове широм Србије. Свима сам пренела утиске и саветовала их како би обавезно требало што пре да те упознају! Припреми се, биће их у великом броју, сигурно!

Живео ми!

Да трајеш дуго у нашим срцима,

Јована (прим. аут. Стојиљковић)”

„Драги Шаренци,

За мене је овај филм подсетник на неколико ствари које, врло често, заборављамо. А то су: љубав, подршка, брига о другима и пријатељство.

Докле год има неког да чупавце направи и неког да се око истих окупи, живот има смисла!

Хвала вам на смеху и сузама које су произашле из лепоте.

Волим вас,

Милица (прим. аут. Јаневски)”