Свет већ изабрао Обаму?

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 26. октобра – Тридесет магараца против два слона – био је резултат недавног гласања на пријему код једног функционера Уједињених нација у Њујорку. Постигнут је тако што су се гости одазвали молби домаћина да на његова врата, при изласку, ставе налепнице са сликом једног од та два створења, како би се видело за кога навијају на америчким председничким изборима.

Надмоћ фаунског „Давида” над „Голијатом” показала је да су званице такорећи листом за Барака Обаму (чијој је Демократској партији симбол магарац) а да је подршка његовом ривалу Џону Мекејну (чијој је Републиканској партији знамен слон) минимална. Сличан исход је, извештава „Вашингтон пост”, дала анкета, такође неформална, коју је тај лист спровео међу 28 дипломата и службеника, из разних земља, светске организације: опет су републиканцу дата само два „гласа”.

Нови феномен

Ко су та два „дисидента” остаје тајна, а престонични лист наводи да су међу већинским симпатизерима демократе били испитаници из Русије, Канаде, Француске, Британије, Немачке, Холандије, Сијера Леонеа, Јужноафричке Републике, Индонезије и „одасвуда”. Кад би гласале УН, Европа, Африка (чији је један дипломата рекао да га види не као Афроамериканца, него као Африканца) већ не би било неизвесности које још опстају међу америчким бирачима, сугеришу и друга, опсежнија, истраживања, међу којима и Би-Би-Сија и монтреалског дневника „Прес”.

Спољна склоност може и да науди овдашњем председничком кандидату. На прошлим изборима пре четири године, уживао ју је демократа Џон Кери али је реизабран Џорџ Буш, делимично и због сервирања тезе да његов ривал „више води рачуна о светском него о националном мњењу”.

Обама се, међутим, доживљава као потпуно нов феномен. Мобилисао је масу нових бирача жељних промена, у странци успео да елиминише фаворизовану Хилари Клинтон, уверава у окончање америчке једностраности у светским пословима, наговештава више примене вашингтонске дипломатије него силе, а уз то је и први црнац (мелез) који је као кандидат једне од две главне партије догурао до председничког финала.

Он је за многе сународнике „оличење америчког сна (који тренутно пролази кроз фазу „ноћне море”). Представља и „лице Америке које свет разуме” – изјавио је листу „Политико”, шеф њујоршке Америчко-француске фондације Николас Данган, уз карактеризацију Обаме као човека „глобалног карактера, младог и харизматичног, који тежи да сарађује с другима”. „Молим се Богу да Обама победи”, поверио се „Посту” анонимни амерички службеник у УН, желећи да се поправе не баш складне везе суперсиле и светске организације. Каже и да неке његове колеге већ планирају да оду у Вашингтон и потраже посао у наслућујућој „Обаминој администрацији”.

Генерални секретар Бан Ки Мун остаје, пословично, уздржан. Уз напомену да је „историјско клатно опет на страни мултилатерализма”, он је на овонедељном скупу, посвећеном разматрању финансијске кризе, апеловао да се „појачају” односи УН и САД, који последњих година нису били онакви какве бисмо их желели”.

Оба председничка кандидата тврде да би радили на ширењу међународне сарадње, с том разликом што Мекејн пројектује и стварање „лиге демократија” која би „одменила УН, кад треба да се заобиђе вето Русије или Кине”. Обама није много говорио о УН, а када јесте – истицао је важност кооперације с њима.

Бивши амерички амбасадор у УН Џон Болтон уочава раскол. Својим републиканцима замера да нису хтели „да се помоле пред њујоршким олтаром, што више него ишта љути УН”, рекао је, сугеришући да би се Обамина администрација „поклонила пред тим олтаром”.

Америка је досад више претендовала да промени свет него да уважи чињеницу да се он већ битно променио и да размишља о потреби да, у таквим околностима, и саму себе промени. Будући шеф Беле куће „суочиће се са историјским изазовом да поново свету представи ову земљу”, сматра амерички председник Светске банке Роберт Зелик, истичући очекивања да, уз регулисање унутрашњих односа „модерним Њу дилом”, допринесе стабилизовању међународних финансијских токова у виду „новог споразума попут Бретон Вудса”.

Нови председник САД треба, додаје, да одмах по ступању на дужност пошаље емисаре, укључујући и потпредседника, на консултације са свим врстама земаља, малим и великим, развијеним и неразвијеним. Главни посао треба да им буде, додаје, да „слушају и извлаче поуке”. Потребно је, наставља, да „нови мултилатерализам буде еластичан и практичан, да максимализује снагу међуповезаних глобалних актера, не само Светске банке, ММФ-а и УН него и приватних компанија и невладиних организација”.

Снажна транзиција

Мекејн замера, међутим, Обами што би „хтео да разговара и с тиранима”. Аналитичари, напомињу, да после дугог одбијања таквог приступа, сада то већ ради Буш, али прекасно за брзо поправљање пољуљаног утицаја САД.

Свет је, рекло би се, у тако снажној транзицији да ће Америка, први пут после дуго времена, морати да му се прилагођава. Подсећајући да је у ЦИА ушла пре 42 године, садашњи шеф Пентагона Роберт Гејтс налази да је данашњи свет „опаснији него икад отад”. Зар и од времена хладног рата – упитао га је репортер „Њусвика”. Одговорио је да је онда постојала могућност нуклеарног рата с бившим СССР-ом, али да је била углавном „теоретска”, да су правила игре поштовали чак и ЦИА и КГБ, па да се знала „црвена линија”, за коју сада нико не зна ни где је…

Пред овдашњим бирачима је, међутим, јасна линија која дели црвене републиканце и плаве демократе (што су боје који не одговарају класици европских идеолошких разврставања). Приликом гласања водиће превасходно рачуна, као и обично, о националним интересима. Али, овога пута биће им теже, можда, него икад у последњих више од шест деценија, да их раздвоје од одређивања реалнијег места за себе у свету и света на њиховом тлу.

Момчило Пантелић

--------------------------------------------

Пејлин као „отпадница”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 26. октобра – Републиканској кандидаткињи за потпредседника САД, гувернерки Аљаске Сари Пејлин (44), пристижу и критике – ближњих. Досад су јој, нарочито из редова ривалских демократа, упућиване примедбе да је неквалификована за тако високу функцију, а сада јој њени сарадници и „тренери” замерају да је постала „отпадница која штети кампањи сопственог шефа Џона Мекејна (72)”. „Понаша се као дива, не прихвата ничије савете, нема поверења у нас”, преноси Си-Ен-Ен изјаву неименованог „Мекејновог саветника”, који је рекао и то да она „себе види као будућег шефа партије”. А њено „непознавање извесних кључних питања је драматично”, цитира се други „инсајдер”.

Мекејнов избор Пејлинове за „десну руку” – згрануо је многе. Неки су довели у питање његову моћ одлучивања о значајним, бар кадровским, питањима.

Он лично наставља, међутим, да јој даје комплименте. Можда и зато што појединци из републиканског „језгра” њу подржавају уз констатацију да она „попуњава” Мекејнов „недовољно изражени конзервативизам”. У међувремену, анкете говоре да већинску подршку ужива демократски председнички кандидат Барак Обама (47)…