Маријана постала Тома

Десет година пошто је извадила прву личну карту, Београђанка Маријана Тома била је веома изненађена када су јој 2003. године у полицији рекли да је она, заправо, мушко! У бази података ОУП Нови Београд, где је дошла како би извадила нову личну карту, под њеним матичним бројем писало је име – Тома, презиме – Маријана.

– Извините, али можете ли то мало нежније да ми саопштите? Тешко ми је да се сад суочим с тим да нисам женског пола – с неверицом је Маријана гледала у службеницу новобеоградске полиције која је радила на шалтеру за издавање нових докумената.

Још у шоку, саслушала је објашњење да су највероватније погрешили у ОУП Земун, где јој је први пут издата лична карта, те да би тамо требало и да исправе грешку, уколико жели да добије исправе.

Није вредело ни то што јој су у личној карти, чији је рок важења истицао, писали њено право име и презиме, забележни како и пише у пријави стана и како их је лично уписала на захтеву за издавање исправе.

Службеници у земунској полицији, међутим, уопште није било чудно да се особа дуге плаве косе, не виша од 165 центиметара и осталим спољашњим карактеристикама које говоре да је реч о жени, у њиховој евиденцији води као мушкарац Тома Маријана.

– Ако желите да промените те податке, мораћете да донесете на увид оригинал извода из матичне књиге рођених, на којем пише да вам је име Маријана, презиме Тома и да сте женског пола – одговорила је службеница на Маријанину молбу да на лицу места исправи грешку до које је очигледно дошло несмотреношћу службеника који је при попуњавању базе података пермутовао име и презиме.

За понуду коју је већ изнервирана Маријана дала, да је, ако је то неопходно, спремна и да се скине како би јој пол био утврђен „одокативном” методом, на лицу места, веће интересовање показали су мушкарци који су чекали у реду за регистрацију аутомобила, него службеница ОУП Земун.

– Немојте, молим вас, никаква скидања овде не долазе у обзир. Донесите ви оригинал крштенице, не старији од шест месеци – упорна је била службеница.

Маријана се, међутим, вратила у ОУП Нови Београд, отишла код начелника, однела му и оригиналну крштеницу коју је добила одмах по рођењу и на крају ипак успела да извади личну карту са исправним подацима.

– Помислила сам да је ту крај мојим проблемима. Међутим, није био – прича Маријана и показује пасош који јој је издат марта 2003. године, поново на име Тома и презиме Маријана.

Због тога сваки њен долазак на границу било које од бивших југословенских република, а по природи посла често путује по региону, код граничних полицајаца у свим државама изазива исту реакцију – чуђење, неверицу, а потом и смех.

Невероватно је и то да је грешку у пасошу први приметио конзул у амбасади Белгије, где је Маријана аплицирала за визу.

– Када сам се 2007. године вратила из Јужне Африке морала сам да мењам пасош јер у старом више није било места за визе. По убрзаној процедури извадила сам нову путну исправу и одмах отишла до белгијске амбасаде, с обзиром на то да сам већ имала уговорен пут за Брисел. Уз визирани пасош, међутим, службеница амбасаде ми је пренела и молбу конзула да заменим пасош, јер ми је презиме уписано уместо имена, а име уместо презимена – наводи Маријана.

У ОУП Нови Београд понудили су да јој замене пасош, али да, наравно, поново плати све таксе, као и накнаду за издавање пасоша по убрзаној процедури. Пошто је то одбила, понудили су чак и да јој руком преправе погрешно унете податке и да све то овере печатом. Како је из искуства знала да са таквим пасошем у већину земаља уопште не би могла да уђе, Маријана је рекла да ће користити такав, практично неважећи пасош, али да ће се, уколико јој ико од српских граничних полицајаца буде превио проблеме, жалити на све могуће адресе.

Проблем са полицијом решен је, ипак, почетком ове године када је Маријана, пошто су је оџепарили, остала без иједног важећег документа осим пасоша у којем пише да се зове Тома. Овог пута, међутим, у новобеоградској полицији били су много кооперативнији. Након што је саслушала њену причу, начелница је наложила да се унесу измене у бази података.

Марко Р. Петровић