Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преминуо Вељко Булајић

Преминуо Вељко Булајић
Принтскрин: Klasik

Филмски режисер Вељко Булајић преминуо је у 97. години.

Вељко Булајић је стекао култни статус режирајући филмове такозваног партизанског жанра, међу којима је највећи и најскупљи ратни спектакл бивше Југославије – Битка на Неретви који је номинован и за Оскара, а постер за остварење радио је Пабло Пикасо.

Булајић је рођен у селу Вилуси поред Никшића 22. марта 1928. године. Приступио је партизанима када је имао 15 година, а након рањавања, одведен је у италијански концентрациони логор. Његова браћа такође су рат провела у покрету отпора и логору, а касније ће му брат Стеван помоћи у писању Козаре и Битке на Неретви.

Након Другог светског рата, Булајић је био стациониран у војној бази у Загребу, где је развио љубав према седмој уметности и због чега је отишао у Италију на филмске студије. Касније је био помоћник легендарним редитељима Федерику Фелинију и Виторију де Сики.

Први дугометражни играни филм Влак без возног реда режирао је 1959. године. Сложена драма о присилним миграцијама сиромашног руралног становништва Далматинске Загоре постао је моментални хит. Његов дебитантски филм номинован је за престижну Златну палму у Кану, а освојио је четири Златне арене у Пули, укључујући Велику златну арену за најбољи филм. Наредна два филма – Рат и Узаврели град – такође су прошла веома запажено, а Рат је номинован за Златног лава у Венецији.

Велику пажњу међународне јавности привукло је наредно остварење Козара (1962), која је такође освојила Велику златну арену, а премијеру је имала у Лувру. На Московском филмском фестивалу добила је златно признање.

Неколико година касније уследио је најскупљи пројекат бивше Југославије – Битка на Неретви, за коју је написао сценарио и режирао.

Филм је врло брзо стекао култни статус и забележио огромну популарност. У Југославији га је гледало више од четири милиона људи, а широм света чак 350 милиона. Популарности филма свакако је допринела глумачка екипа, коју су, осим домаћих звезда, чинили и Јул Бринер, Сергеј Бондарчук, Орсон Велс...

Постер за филм израдио је нико други до Пабло Пикасо који је као компензацију тражио сандук југословенског вина, а музику компоновао оскаровац Бернард Херман. Битка на Неретви номинована је за Оскара у категорији најбољег страног филма.

Након огромног успеха, Булајић је наставио да режира бројне филмове, попут Атентата у Сарајеву, Човјека кога треба убити, Великог транспорта, Обећане земље и других.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
U velikoj (milenijumskoj) anketi Američke filmske akademije (one koja dodeljuje Oskare) 2000. godine „Bitka na Neretvi“ je proglašena jednim od deset najboljih ratnih filmova u istoriji filma! „Kozara“ je bila drugi yu-film nominovan za Oskara!...
Ranko
Lepo je umeo da prikaže akciju, ono kad Bata zvekne četnika posred čela.
VesaD
Hvala mu na divnim filmovima koji je osvedocio hrabru i pozrtvovanu antifasisticku borbu nasih naroda i narodnost..biti kandidat za oskara je jos jedan dokaz njegovih umetnickih vrednosti koji jos niko na danasnjim prostorima novokomponovanih drzavica nije postigao jer su sebicni i arogantni prema svome a i tidjem narodu.
Зоран Ђ.
Који су се то "наши" народи и народности борили против фашизма? О народностима да и не причам! Колико је мени познато борили су се Срби и Црногорци (док су знали или хтјели да знају да су Срби). Иначе, Вељко Булајић као сваки "прави" Црногорац увијек је био добар са онима који владају,било да је то Тито или Туђман:њему је то било сасвим свеједно.Читав живот је био конформиста,а народ хоће:"О покојнику све најлепше".
Vlado Radonjic
Veljko Bulajic,partizanski i rezimski reziser.Sa novcem koji je dobijao od drzave i Tita,lako je bilo snimati.Uporedimo kultni film"Ko to tamo peva"i zapitajmo se koliko je dobar, i koliko je majstorstvo rezisera da sa malo novca snimi dobar film..Koliko je samo kostao film"Bitka na Neretvi"?Ogromno,i to je jedino drzava mogla da finasira,a on je zauzvrat prepricavao istoriju onako kako je to zelio Tito i komunisti.Inace,oberucke je iz Zagreba podrzavao trideset godina vlast Mila Djukanovica.
RIP
Veliki čovek i veliki režiser. Slava mu.
Mr Dragan D
Trifune, a ovo što sad vi antititoisti snimate razne Ravne gore i nastavke na šta liči? Vređate bre i te ljude koji su bili stvarni akteri toga i gledaoce kojima pokušavate da podmetnete bofl
Trifun
@Rip "Veliki čovek i veliki režiser" je samo za Titoiste, koji nikako da izađu iz šinjela voljenog "najvećeg sina naroda i narodnosti"..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.